Seksistički stavovi najviše se prenose kroz medije i obrazovni proces

Da je seksizam pojam koji označava diskriminaciju zasnovanu na osnovu polnih karakteristika i da se seksistički stavovi u društvu najviše prenose kroz obrazovni proces i medije smatra 91,5 odsto ispitanika u istraživanju „Seksizam u svakodnevnom životu i medijima“ koje je sprovela Nova mreža iz Niša.

Seksizam prisutan skoro uvek i svuda

Prema dobijenim rezultatima diskriminacija žena (i muškaraca) na osnovu polne pripadnosti može se pronaći na radnom mestu (78,7%), u medijima (72,3%), kulturi (48,9%), sportu (47,95%) i jeziku (46,8%). Seksizam se javlja u svim oblastima života pojašnjava sociološkinja Ana Veljković koja je na čelu tima za istraživanja u Novoj mreži.

„Opšte je prihvaćeno da je seksizam svaki oblik izražavanja koji se temelji na ideji da su neke osobe, najčešće žene, inferiorne zbog svog pola. Seksizam pogađa i muškarce i dečake kada se ne ponašaju u skladu sa stereotipnim rodnim ulogama. Međutim, samo istraživanje je pokazalo da se sa tim slaže i 90 odsto naših ispitanika, odnosno određuju seksizam kao pojam koji označava diskriminaciju zasnovanu na osnovu polnih karakteristika“, kaže Veljković. 

Ana Veljković, Nova mreža; Foto I. J. / Novinari Online

Metodom ukrštanja podataka u ovom istraživanju Nove mreže dobijeno je da ispitanici smatraju da je seksizam u osnovi rodne neravnopravnosti, odnosno da je seksualna diskriminacija nad ženama sredstvo održavanja dominacije i moći muškaraca (76,6%), dok manji deo anketiranih smatra da seksualna diskriminacija nad ženama nije sredstvo održavanja dominacije i moći muškaraca (17%).

„Zanimljivo je da tako seksizam shvata mlađa populacija od 18 do 25 godina, odnosno 53 odsto i da seksualnu diskriminaciju nad ženama većina ispitanika smatra kao sredstvo održavanja dominacije moći muškaraca. Ispitanici odgovaraju i da žene mogu biti seksisti ako smatraju da imaju više moći od muškaraca“, kaže Veljković.

Medijsko pravo i seksizam

Na koji način medijsko pravo definiše seksizam i u kakvoj je vezi sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti razmotrićemo sa dr Jelenom Vučković profesorkom na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

„Seksizam podrazumeva nametanje nekih kulturoloških obrazaca koji su vezani za rod i pol. Mi imamo zakone koji regulišu ovu oblast i pojam medija je u zakonu jasno definisan. Ali ono što je kod nas negativno jeste što društvene mreže nisu svrstane u medije u pravnom smislu reči. To znači da se pitanje odgovornosti ne može postaviti na način na koji to može kada su u pitanju tradicionalni mediji. Ono što je napredak kada je u pitanju borba protiv seksizma u normativnom okviru jeste donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Taj Zakon je usvojen prošle godine i u tom smislu je jasno data definicija seksizma. Suština jeste odsustvo stigmatizovanja bilo kog pojedinca na osnovu njegovih određenih osobina, karakteristika, a naročito onih vezanih za rod i pol“, kaže Vučković.

prof. dr Jelena Vučković; foto I. J. /Novinari Online

Profesorka Vučković kaže da je kroz Zakon data jasna definicija seksizma i sa tim u vezi i zabrana određenih diskriminacija, zaštita osetljivih grupa, naročito žena, jer je seksizam naročito prisutan kada je u pitanju prikazivanje žena.

„U reklamnoj industriji se na jedan način prikazuju žene, a na drugi muškarci i to je na žalost današnji način razmišljanja“, zaključuje Vučković.

A da li postoje sankcije predviđene Zakonom za seksizam?

„Postoje sankcije koje su vrlo jasno definisane. U tom smislu je potrebno značajno jačati institucije kao sto su sudovi. Obučavati sudije da prepoznaju ono sto jeste seksizam, važno je praviti jasne razlike između toga šta je tačno seksizam, šta je mizoginija, šta su predrasude, sve su to neke nijanse. Kad to znamo onda ćemo u stvari kroz medijsko obrazovanje moći neke stvari i da menjamo i da imamo jačanje institucija“, kaže prof. dr Jelena Vučković.

Kakav je zaključak i da li se nešto menja u pozitivnom smislu?

„Mislim da se menja. Dok nemamo jasnu pravu regulativu mi ne možemo delovati u društvu. Sa promenama od, recimo 2000. godine, sa donošenjem seta zakona koji regulišu medijsku oblast, regulišu i sva ona pitanja, koja se tiču pozicije određenih manjina, pitanje ljudskih prava se aktuelizuje i to je dobro. Naravno, ta borba je večita i nikad neće prestati“, zaključuje prof. dr Vučković.

U Srbiji je Zakon o rodnoj ravnopravnosti stupio na snagu 1. jula 2021. godine i uređuje pojam, značenje i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Svoju primenu nalazi u mnogim oblastima društvenog života obzirom da se mere za suzbijanje diskriminacije uvode u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti, oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge), zdravstvenom osiguranju i zaštiti, socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima. Takođe i u oblasti bezbednosti, ekologiji, oblasti kulture, sportu i rekreaciji, kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života.

PROČITAJTE

 

Švedska najodlučnija u borbi za ženska prava i rodnu jednakost

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Preporučujemo

Marija Stefanović: Ko to brani da se gazi trava u parku?

E ne razumem ovaj imperativ u našim gradskim parkovima:...

Tango ritam osvaja Niš: Zadovoljstvo hodanja u zagrljaju

Niška tango scena razvija se poslednjih 10 godina i...

Amber Alert: Podrška od Nišlijke koja je za malo izbegla zlostavljanje

Zbog toga što je kao jedanaestogodišnja devojčica umalo bila...

Na današnji dan oslobođen Niš: Od turske kasabe do modernog grada

Posle pet vekova vladavine Turaka, Niš je oslobođen 11....

Luksuz Konstantinove rezidencije iz 4. veka ponovo dostupan posetiocima

Vila sa peristilom, mozaici, ostaci dve ranohrišćanske crkve i...

Najnovije