Građani Niša najviše zameraju kvalitet vazduha i javne usluge, dok su bezbednost, obrazovanje i zdravstvo među retkim segmentima sa dobrim ocenama

Niš se nalazi na 22. mestu po kvalitetu života među gradovima u Srbiji. Ovo pokazuje najnovije istraživanje „Best City Report 2026“ koje su sproveli stručnjaci sa Ekonomskog fakulteta u Nišu u okviru evropskog projekta „UR wise“. Rezultati su zasnovani na percepciji samih građana i obuhvatili su 2.200 ispitanika iz 28 gradova.

U razgovoru za Novinari Online, članica istraživačkog tima, Jelena Stanković, redovna profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu, kaže da rangiranje velikih gradova, uključujući i Niš, nije bilo očekivano.

„Naša početna pretpostavka bila je da će veliki gradovi, posebno Beograd, biti visoko rangirani. Međutim, ispostavilo se da su manji gradovi bolje ocenjeni od strane svojih građana“, navodi Stanković.

Građani Niša najviše nezadovoljni životnom sredinom i javnim uslugama

Prema rezultatima istraživanja, Niš deli slične probleme kao i ostatak Srbije, ali su ocene u većini analiziranih oblasti niže od republičkog proseka.

„Građani Niša, kao i u većini drugih gradova, kao najveće probleme izdvajaju životnu sredinu i javne usluge. Na primer, kvalitet vazduha ocenjen je sa 1,81, što je veoma niska ocena“, ističe Stanković.

Poseban problem, dodaje, predstavlja i nedovoljno razvijen sistem reciklaže, koji građani prepoznaju kao važan segment kvaliteta života u urbanim sredinama.

„U aspektu životne sredine, pored kvaliteta vazduha, građani posebno ukazuju na nedovoljno mogućnosti za reciklažu, što je signal lokalnim vlastima gde su potrebne konkretne intervencije“, kaže ona.

Niš ne odstupa po prioritetima, ali odstupa po ocenama

Istraživanje je obuhvatilo 54 faktora raspoređena u deset dimenzija kvaliteta života – od bezbednosti i zdravlja do digitalne pismenosti i rada javne uprave. Građani su ocenjivali isključivo sopstveni grad.

„Niš ne odstupa mnogo kada je reč o tome šta građani smatraju prioritetima. Kao i u drugim gradovima, najviše se izdvajaju životna sredina i javne usluge kao problemi, dok su obrazovanje, bezbednost i zdravlje ocenjeni bolje“, objašnjava Stanković.

Međutim, ključni izazov je što su ocene u većini kategorija ispod nacionalnog proseka.

„Problem je upravo u tome što je Niš po većini dimenzija ispod prosečne ocene Srbije“, naglašava Stanković.

Istraživanje nije imalo za cilj samo rangiranje gradova

Kako ističe sagovornica portala Novinari Online, rang-lista je samo jedan deo šire analize.

„Cilj istraživanja nije bio da jednostavno poređamo gradove od najboljeg do najlošijeg, već da detektujemo šta građani vide kao suštinske probleme kvaliteta života. Upravo ti rezultati mogu da posluže kao osnova za kreiranje lokalnih politika“, kaže Stanković. 

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 2.200 ispitanika iz svih 28 gradova Srbije, a građani su ocenjivali sopstvenu lokalnu sredinu – ne druge gradove.

„Važno je naglasiti da govorimo o percepciji građana o kvalitetu života u gradu u kojem žive, a ne o objektivnim ekonomskim pokazateljima. Percepcija je izuzetno važna jer direktno utiče na zadovoljstvo životom u lokalnoj zajednici“, objašnjava ona.

Bezbednost, zdravlje i obrazovanje – najjače tačke Niša

Iako je ukupna pozicija Niša relativno niska, pojedine oblasti dobile su stabilno dobre ocene.

„Ono što je ocenjena kao izuzetno dobra dimenzija jeste bezbednost i zdravlje. Nakon toga slede obrazovanje i digitalna pismenost, što su važni preduslovi za razvoj kvalitetne radne snage“, navodi Stanković.

Prema rezultatima istraživanja, najbolje rangirani gradovi u Srbiji su Sombor, Šabac i Pirot. Razlog njihove prednosti, objašnjava Stanković, leži u načinu na koji građani procenjuju svakodnevni život u lokalnoj zajednici, a rezultati su u tom smislu bili iznenađujući i za istraživački tim jer nisu očekivali takav raspored na listi.

Sombor je prvi na listi i dominirao je u čak osam od deset oblasti kvaliteta života. Slede Šabac i Pirot, koji je ujedno i najbolje rangirani grad juga Srbije.

Sa druge strane, veliki urbani centri nisu prošli dobro: Novi Sad zauzeo je 10. mesto, Beograd 14. a Kragujevac 18. mesto.

Istraživački tim napominje da je najveća vrednost istraživanja upravo u tome što može pomoći lokalnim donosiocima odluka da preciznije definišu prioritete razvoja i unaprede život građana.