Više od sto godina nakon što su žene izborile pravo glasa i pravo na rad, ravnopravnost se i dalje ne podrazumeva. I dok su danas prisutne u gotovo svim profesijama, mnoge i dalje na razgovorima za posao dobijaju pitanje koje njihove kolege muškarci gotovo nikada ne čuju – da li planiraju trudnoću.

Prvi Međunarodni dan žena obeležen je početkom 20. veka kao simbol borbe za radnička i politička prava žena, a danas je prilika da se govori o tome koliko su ta prava zaista ostvarena.

Prof. dr Jelena Vučković: „Najvažnije je da svi imamo jednake šanse“

Profesorka Pravnog fakulteta Jelena Vučković smatra da se pitanje ravnopravnosti često postavlja na pogrešan način.

„Čini mi se da preterano insistiranje na toj priči o ravnopravnosti ponekad skreće pažnju sa suštine. Najvažnije je da svi imamo jednake šanse i mogućnosti, da svako pronađe svoje mesto u skladu sa sopstvenim interesovanjima i sposobnostima, bez podele prema polu“, kaže Vučković.

„Ako želimo napredak, potrebno je stvoriti uslove koji će to zaista omogućiti.“

Ističe da današnji položaj žena ne može da se razume bez šire istorijske slike.

„Ako pogledate i najrazvijenije zemlje sveta, videćete da su žene veoma kasno dobile pravo glasa. To govori koliko su društveni odnosi između polova dugo bili oblikovani određenim sistemom vrednosti. Kada se nešto decenijama ponavlja, posledice traju.“

Ipak, promene su, kako kaže, vidljive, naročito u akademskom svetu.

„Danas je sve više žena u nauci i obrazovanju. U nekim oblastima njihovo učešće je čak dominantno. Međutim, kada pogledamo najvažnije pozicije na kojima se donose ključne odluke, tu je i dalje primetan manji broj žena.“

Profesorka smatra da zakonska rešenja sama po sebi ne mogu da promene društvo ako se ne menja i način razmišljanja.

„Kvotama i propisima može se napraviti određeni pomak, ali suštinska promena dolazi iz sistema vrednosti. Seksizam je svako omalovažavanje na osnovu pola, ali mnogi ga često i ne prepoznaju, jer je deo duboko ukorenjene patrijarhalne kulture.“

Poseban izazov vidi u usklađivanju profesionalnog i porodičnog života.

„Sistem još uvek nije dovoljno prilagođen da žena može nesmetano da razvija karijeru, a da istovremeno ostvaruje i porodične uloge. Ako želimo napredak, potrebno je stvoriti uslove koji će to zaista omogućiti.“

Tamara Stankov: „Ravnopravnost znači iste mogućnosti“

Novinarka Tamara Stankov podseća da su generacije žena pre nas već otvorile vrata mnogim promenama.

„Žene u prošlosti su se borile u mnogo težim okolnostima. Nekada se podrazumevalo da je njihovo mesto isključivo u kući, uz porodicu i decu. Upravo su te generacije počele da menjaju takvo razmišljanje i omogućile nama da danas možemo otvoreno da govorimo o ravnopravnosti.“

Za nju, ravnopravnost ne znači posebne privilegije.

„Ne očekujem nikakvu prednost zato što sam žena. Ono što želim jeste da imam iste mogućnosti kao muškarac koji se prijavljuje za isti posao.“

„Na razgovoru za posao pitali su me da li planiram trudnoću. Kolega mojih godina to pitanje nije dobio.“

Ipak, iskustva sa tržišta rada pokazuju da diskriminacija još postoji.

„Na jednom razgovoru za posao pitali su me da li planiram trudnoću. Kolega mojih godina koji je takođe bio kandidat za taj posao nije dobio to pitanje. Takve situacije pokazuju da pol i dalje utiče na način na koji nas posmatraju.“

Stankov veruje da promena ne može doći bez zajedničkog angažmana.

„Važno je da se u borbu za jednake mogućnosti uključe i muškarci. Ima ih mnogo koji razumeju ove probleme i podržavaju ideju ravnopravnosti, i to daje nadu da će promene biti sve vidljivije.“

Maja Delibašić: „Od žena se očekuje mnogo više“

Psihoterapeutkinja Maja Delibašić smatra da su društvena očekivanja prema ženama često složenija nego prema muškarcima.

„Muškarci se u velikoj meri procenjuju kroz profesionalni uspeh ili finansijsku stabilnost. Od žena se očekuje mnogo više – da budu uspešne u karijeri, ali i da istovremeno vode računa o porodici, domu i zajednici.“

„Od žena se očekuje mnogo više – da budu uspešne u karijeri, ali i da istovremeno brinu o porodici i domu.“

Posebno ističe da su poslovi brige i nege, koji se tradicionalno povezuju sa ženama, često potcenjeni.

„Generacijama su žene bile te koje neguju decu, porodicu, zajednicu. Brinu o hrani, zdravlju, svakodnevnom funkcionisanju domaćinstva. To su poslovi koji su od presudne važnosti za opstanak društva, ali se često smatraju nečim što se podrazumeva.“

Upravo zato, dodaje, važno je prepoznati vrednost tog rada.

„Zahvaljujući tome što su naše majke i bake brinule o porodicama, mnoge zajednice su opstale. Taj doprinos je ogroman, iako se često ne vidi na isti način kao profesionalni uspeh.“

Dan koji podseća na put koji još traje

Osmi mart danas ima različita značenja – za neke je simbol borbe, za druge podsetnik na postignute promene, a za mnoge prilika da se govori o izazovima koji i dalje postoje.

Iskustva sagovornica portala Novinari Online pokazuju da je put ka potpunim jednakim mogućnostima proces koji traje. Promene su vidljive, ali ključne razlike često se i dalje pojavljuju u svakodnevnim situacijama – na poslu, u porodici ili u društvenim očekivanjima.

Zbog toga Međunarodni dan žena ostaje više od datuma u kalendaru: on je podsećanje da ravnopravnost nije samo ideja, već cilj koji se iznova gradi: kroz odluke, institucije i svakodnevne izbore društva.