„Pod nož“ dr Robota bi pola Evropljana, Srbi najskeptičniji

Više od polovine Evropljana pristalo bi da ih operiše robot umesto hirurga i da ih lekar opšte prakse leči putem veb kamere, a najskeptičniji prema „dr Robotu“ su Srbi i Nemci, zaključak je Zdravstvenog izveštaja farmaceutske kompanije Štada, a koji je predstavljen na međunarodnoj konferenciji u Berilinu.

To su, kako se navodi, dva ključna nalaza petog godišnjeg Zdravstvenog izveštaja Štade za 2019. godinu, a studija je urađena u okviru projekta „Budućnost zdravlja“ i uključuje 18.000 ispitanika iz devet evropskih zemalja.

Srbi najskeptičniji prema dr Robotu

Izveštaj pokazuje da bi se četiri od pet Evropljana podvrglo genetskom testiranju, a 38 odsto bi bilo spremno da primi implantat koji je biosenzor.

„Uvidi će nam pomoći da mnogo bolje razumemo trendove i percepcije kako bismo bolje služili pacijentima i zdravstvenim radnicima u budućnosti“, kazao je generalni direktor kompanije Štada Peter Goldschmidt.

Studija je pokazala, kako se navodi, da je 63 odsto muške populacija spremno za operaciju koju obavlja robot u poredjenju sa samo 49 procenata žena.

U Srbiji bi 45 odsto građana otišlo „pod nož“ robotu

Operacija robotom je prihvatljivija za starije ljude, a ilustrativan primer su Italijani jer bi 66 odsto ispitanika „otišlo pod nož robota, za razliku od srpskog stanovništva koje je opreznije kad je reč o takvim inovativnim hirurškim unapređenjima i samo 45 odsto bi je prihvatilo“.

Oko 70 odsto Rusa, kako se navodi u istraživanju, pristalo bi da ih doktor opšte prakse leči veb kamerom i nadmašuju evropski prosek od 54 odsto ispitanika koji prihvataju digitalnu hirurgiju.

Izuzetak su Belgijanci jer većina njih preferira interakciju sa svojim doktorom u stvarnom životu.

„Oko 81 odsto Evropljana bi se složilo ako bi njihov lekar predložio da se podvrgnu genetskom testiranju, a istovremeno samo 24 odsto njih zna šta genetsko testiranje može da otkrije i svesni su da očekivani životni vek neke osobe nije medju tim stvarima“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da „najviše rupa u znanju o genetskom testiranju imaju Italijani, gde je samo 17 odsto ispitanika dalo tačne odgovore, dok se za Britance ispostavilo da najviše znaju (28 odsto) o toj temi.

Konstantno praćenje zdravlja pomoću biosenzorskog implantata prihvatilo bi samo 38 odsto Evropljana, a njih 53 odsto su optimistični u pogledu budućnosti zdravlja.

U entuzijazmu prednjači Španija gde je 62 odsto ispitanika izjavilo da nemaju razloga za brigu o zdravlju u budućnosti, a njihovi najbliži susedi na severu, Francuzi, na suprotnom su kraju spektra jer je samo 44 odsto spokojno, a ostali kao razloge za skepticizam vide u strahu od ekoloških i socijalnih problema (22 odsto), kao i u padu kvaliteta medicinske brige zbog digitalizacije (3 odsto).

Najnovije

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Preporučujemo

Kompanija Better Collective: Slavimo sto pedesetog zaposlenog u Nišu

Unapređenje IT zajednice u Nišu, saradnja sa obrazovnim ustanovama,...

Počela isplata minimalca ugostiteljima i turističkom sektoru

Isplata još jedne minimalne zarade u iznosu od 30.367...

„Molnupiravir“ lek koji sprečava širenje virusa korone za jedan dan

Novi antivirusni lek „molnupiravir“ ili MK-4482/EIDD-2801, koji se uzima...

Papir odlazi u istoriju: Elektronske fakture od Nove godine 2022.

Papir izlazi iz upotrebe Elektronske fakture još su jedan korak...

Od 1. novembra obavezne zimske gume

Agencija za bezbednost saobraćaja podsetila je vozače da je...