Više od polovine Evropljana pristalo bi da ih operiše robot umesto hirurga i da ih lekar opšte prakse leči putem veb kamere, a najskeptičniji prema „dr Robotu“ su Srbi i Nemci, zaključak je Zdravstvenog izveštaja farmaceutske kompanije Štada, a koji je predstavljen na međunarodnoj konferenciji u Berilinu.

To su, kako se navodi, dva ključna nalaza petog godišnjeg Zdravstvenog izveštaja Štade za 2019. godinu, a studija je urađena u okviru projekta „Budućnost zdravlja“ i uključuje 18.000 ispitanika iz devet evropskih zemalja.

Srbi najskeptičniji prema dr Robotu

Izveštaj pokazuje da bi se četiri od pet Evropljana podvrglo genetskom testiranju, a 38 odsto bi bilo spremno da primi implantat koji je biosenzor.

„Uvidi će nam pomoći da mnogo bolje razumemo trendove i percepcije kako bismo bolje služili pacijentima i zdravstvenim radnicima u budućnosti“, kazao je generalni direktor kompanije Štada Peter Goldschmidt.

Studija je pokazala, kako se navodi, da je 63 odsto muške populacija spremno za operaciju koju obavlja robot u poredjenju sa samo 49 procenata žena.

U Srbiji bi 45 odsto građana otišlo „pod nož“ robotu

Operacija robotom je prihvatljivija za starije ljude, a ilustrativan primer su Italijani jer bi 66 odsto ispitanika „otišlo pod nož robota, za razliku od srpskog stanovništva koje je opreznije kad je reč o takvim inovativnim hirurškim unapređenjima i samo 45 odsto bi je prihvatilo“.

Oko 70 odsto Rusa, kako se navodi u istraživanju, pristalo bi da ih doktor opšte prakse leči veb kamerom i nadmašuju evropski prosek od 54 odsto ispitanika koji prihvataju digitalnu hirurgiju.

Izuzetak su Belgijanci jer većina njih preferira interakciju sa svojim doktorom u stvarnom životu.

„Oko 81 odsto Evropljana bi se složilo ako bi njihov lekar predložio da se podvrgnu genetskom testiranju, a istovremeno samo 24 odsto njih zna šta genetsko testiranje može da otkrije i svesni su da očekivani životni vek neke osobe nije medju tim stvarima“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da „najviše rupa u znanju o genetskom testiranju imaju Italijani, gde je samo 17 odsto ispitanika dalo tačne odgovore, dok se za Britance ispostavilo da najviše znaju (28 odsto) o toj temi.

Konstantno praćenje zdravlja pomoću biosenzorskog implantata prihvatilo bi samo 38 odsto Evropljana, a njih 53 odsto su optimistični u pogledu budućnosti zdravlja.

U entuzijazmu prednjači Španija gde je 62 odsto ispitanika izjavilo da nemaju razloga za brigu o zdravlju u budućnosti, a njihovi najbliži susedi na severu, Francuzi, na suprotnom su kraju spektra jer je samo 44 odsto spokojno, a ostali kao razloge za skepticizam vide u strahu od ekoloških i socijalnih problema (22 odsto), kao i u padu kvaliteta medicinske brige zbog digitalizacije (3 odsto).