Ekološki problemi, zagađenje vazduha, neodgovorno/neodrživo gazdovanje nad prirodnim resursima u pogledu planova i prekomernog iskorišćenja rudnih nalazišta je sve vidljivije. Loše upravljanje vodama, šumama, kao i stalnogoruće pitanje upravljanja otpadom (čime se ne možemo pohvaliti ili biti zadovoljni) za struku i ekološke organizacije predstavljaju tzv. „izazove“. Ako ništa drugo, tako lepše zvuči. Šta nam se to dešava?

Divlje deponije su decenijama tu oko nas kao sastavni „kolorit“ našeg kulturološkog nasleđa, kao navika i rutina. Cela Srbija, a šire i Balkan, jedna su „neuspela“ fotografija. Ponekad obećavajuća jer pomakli smo se sa polazne tačke, ali nikako do cilja. Balkanski sindrom u vidu divljih deponija, ekološke nekulture i neodgovornosti, malog procenta reciklaže, mnogo priče-malo rezultata, se duboko ukorenio i postao navika i loša rutina. Za svaku naviku, postoji i odvika? Кako?

Osvrnimo se oko sebe, sa pogledom preko Balkana, rešenja kao primeri dobre prakse i uspešnog upravljanja otpadom nam se smeškaju. Nema tu izmišljanja „tople vode“, već odgovornost, stručnost, praćenje trendova, ispitivanje stavova javnosti i uključivanje u donošenju odluka. Zajednica treba da se pita, od zajednice treba tražiti odgovore, učešće i odgovornost, ali se istoj treba uzvratiti jednakim mogućnostima i prilikama koje će upravljanje otpadom, posebno komunalnim učiniti funkcionalnim sistemom. To je obaveza uređenih država.

Za EU zakonodavstvo, laici pa i oni stručniji, kazali bi da je veoma kompleksno, detaljno razrađeno, posebno u pogledu upravljanja otpadom. U skladu sa zahtevima EU naše „ekološko“ zakonodavstvo je sve približnije E. Uniji, ali uvek u zakašnjenu sa primenom.
Neusklađivanjem nacionalnog zakonodavstva sa EU propisima, Republika Srbija rizikuje da se trend zaostajanja u upravljanju otpadom za zemljama u okruženju i u EU nastavi i da se zagađenje životne sredine, kao i degradacija prostora, nastave. Takođe bi postojala opasnost da se zatvore postojeća tržišta, a nova da budu nepristupačna zbog nekorišćenja propisanih mera i standarda, odnosno zbog smanjene konkurentnosti privrede na međunarodnom, ali i domaćem planu.

Takođe, nepreduzimanje dodatnih mera imalo bi negativan uticaj na proces pristupanja EU, članstvo u međunarodnim organizacijama, a pre svega na održivost u upravljanju otpadom i uticaj na degradaciju životne sredine i zdravlje ljudi. S obzirom da se odlaganjem jedne tone netretiranog otpada na deponiju doprinosi emisiji od 0,83 t CO2 eq, ukoliko bi se nastavilo sa ovakvom praksom, ukupna količina otpada koja bi se 2030. godine odložila na deponije bi bila 29.188.330 t. To bi doprinelo emisiji CO2 eq od 24.226.314 t.

Sa aspekta uticaja na životnu sredinu i smanjenja rizika od klimatskih promena, trenutno stanje upravljanja otpadom na duži rok do 2030. godine je neodrživo, jer se dugoročno doprinosi degradaciji životne sredine. Primenom postojećih mera i nastavkom postojeće prakse, ne može se dostići ispunjenje opšteg i posebnih ciljeva Programa. Zaključno, primenu mera i aktivnosti koje su bile utvrđene u Strategiji upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine i čije sprovođenje je započeto, treba nastaviti i u narednom periodu, ali se moraju propisati i dodatne mere, i mora se više uraditi na sprovođenju tih mera. U narednom periodu, prioritetne mere se odnose na selekciju otpada na izvoru, povećanje stepena reciklaže otpada i izgradnju nedostajuće infrastrukture, kako bi se stvorile osnove za ispunjenje postavljenih ciljeva navedenih u ključnim Direktivama EU u sektoru otpada. Svrha je razvoj i unapređenje sistema upravljanja otpadom, uključujući upotpunjavanje zakonodavnog okvira i planskih dokumenata u ovom sektor

Nimalo ne ohrabruje to što smo ostali bez Republičke Strategije upravljanja otpadom još 2019. kao i bez Regionalnih i Lokalnih planova upravljanja otpadom. Konkretno u Gradu Nišu rok važenja Lokalnog plana upravljanja otpadom istekao je 2021. Naravno, tu su i krovni Zakoni kao osnovni okvir i mnoga podzakonska akta, ali nedostajuća strateška dokumenta i akcioni planovi, pa zatim i smernice za njihovu primenu i izradu na lokalni nivo umanjuju funkcionalnost upravljanja otpadom i pridruživanje EU.

Za to vreme, građani i građanke pune svoje kante, a oni neodgovorni, nastavljaju i korita reka, prirodne jaruge po obodima sela i šuma, pored puteva, po obroncima okolnih prirodnih predela i zaštićenih područja. Potoci se „zapušuju2 od otpada i ne tako retko izlivaju, životinje kako divlje tako i domaće, psi i mačke lutalice, dodatno na njima svojstven način upravljaju otpadom. Potpomažu „uspostavljeni“ sistem i bez strateških okvira.

Šta donosi Regionalno upravljanje otpadom

Šalu na stranu, Grad Niš je ostao bez Lokalnog plana upravljanja otpadom, dok je u isto vreme i Srbija ostala bez nacionalnog dokumenta, a Regionalnim planovima je takođe istekao rok važenja, sve u periodu 2019. – 2021. Republika Srbija preuzima izradu Nacionalnog programa upravljanja otpadom intenzivnije tokom 2021. koji je usvojen 28.1.2022. godine. Iz njega proističe Regionalno upravljanje otpadom, teritorijalna podela po regionima, i nastavak započetog nedovršenog posla.

Program daje smernice za osnivanje ovih regiona, ali izbor kojem će se regionu priključiti, ostaje odluka svake lokalna samouprava u okviru decentralizovanog pružanja usluga upravljanja komunalnim otpadom. Zakon o upravljanju otpadom određuje da region mora imati najmanje 250.000 stanovnika. Svrha ovog pristupa je da se obezbedi ekonomija obima za razvoj efektivnijih tehnologija tretmana. Decentralizovano odlučivanje omogućava lokalnim samoupravama određenu fleksibilnost u priključivanju regionalnoj kompaniji za upravljanje otpadom koja obezbeđuje najbolju vrednost usluga za procenjene troškove. Regionalne strukture se osnivaju kroz međuopštinske sporazume o saradnji između lokalnih samouprava.

Ono šta naglašavamo jeste i deo Nacionalnog programa koji se odnosi na informisanje i jasno ističe jednu od uloga u sistemu upravljanja otpadom koja se odnosi na Organizacije građanskog društva:

„Кampanje informisanja će se sprovoditi kontinuirano. Uvođenje i uspeh savremenih sistema za upravljanje otpadom zahteva veće razumevanje i prihvatanje principa zaštite životne sredine i ciljeva upravljanja otpadom od strane javnosti nego ikad do sada. Građani će se podsticati da sprovode mere kao što su identifikacija, razdvajanje i odlaganje otpada na način koji omogućava sistemima da rade efikasno i efektivno. Ove aktivnosti se ne mogu izvesti bez uloge organizacija civilnog društva koje su i do sada bile najviše angažovane. Podrška informisanju javnosti se smatra delom određenih projekata kapitalnih investicija (npr. uvođenje razdvajanja na mestu nastanka i kućnog kompostiranja). Uvodne kampanje su planirane tokom perioda od 15 meseci – 3 meseca pre puštanja u rad sistema i 12 meseci nakon toga. Tipične aktivnosti uključuju osnivanje tima za informisanje pri instituciji za upravljane otpadom, pripremu kampanje, ispitivanje javnog mnjenja, pripremu informativnog materijala, organizaciju obuka i događaja, pregled napretka i prilagođavanje pristupa.“

Program ponavlja već znanu ulogu jedinica lokalne samouprave koje takođe podvlačimo: JLS imaju nadležnosti u oblasti komunalnih delatnosti i odgovorni su za stratešku procenu planova i programa, procenu uticaja projekata na životnu sredinu i izdavanje integrisanih dozvola iz svoje nadležnosti. Upravljanje komunalnim otpadom je briga lokalne samouprave. Prema Zakonu o upravljanju otpadom, jedinica lokalne samouprave: donosi lokalni plan upravljanja otpadom i stara se o njegovom sprovođenju; sprovodi upravljanje neopasnim (što uključuje komunalni) i inertnim otpadom na svojoj teritoriji; uređuje postupak naplate usluga; izdaje dozvole i druge akte; vrši nadzor i kontrolu mera postupanja sa otpadom, kao i druge poslove utvrđene zakonom.

Takođe, da podsetimo i naglasimo još jednom i ulogu organizacija građanskog društva: „Udruženja (organizacije civilnog društva) registrovana u skladu sa Zakonom o udruženjima („Službeni glasnik RS”, br. 51/09, 99/11 – dr. zakoni i 44/18 – dr. zakon) koja se bave pitanjima zaštite životne sredine i mediji, imaju značajnu ulogu u podršci sprovođenju ciljeva upravljanja otpadom, kampanjama informisanosti građana, kao i direktnoj komunikaciji sa građanima. TREBA dodati i veliku ulogu u donošenju odluka od značaja za ZŽS, izmene I dopune zakona i podzakonskih akata, učešće u radnim grupama, uvek poželjni na nacionalnom i lokalnom nivou.

Čeka nas veliki posao

Zaključujemo da je pred nama veliki posao, a da nismo stali sa njim pokazuju i aktivnosti Zelene Liste Srbije i njenih članica, pored ostalih i udruženja „Zeleni ključ“ iz Niša. Treba poraditi na revidiranju „isteklog“ Lokalnog plana upravljanja otpadom za Grad Niš, i očekujemo da će proces biti započet u 2023. godini, a može se reći već je u zakašnjenju. Ono šta ćemo inicirati jeste da se analizira budžet Grada Niša i uskladi sa zahtevima Nacionalnog programa upravljanja otpadom, da se krene sa ulaganjem u izradu dokumenata, a paraleno sa tim i pojačanim informisanjem i kaznenom politikom.

Takođe ćemo inicirati obavezno formiranje radnih grupa i učešće predstavnika OGD, posebno onih kao što je Zeleni ključ, sa sjajnom ekspertizom ali i kapacitetima objedinjenih ekspertiza članica Zelene Liste Srbije (čiji je član i Zeleni ključ). Udruženi sa više iskustava, znanja i praktičnih primera, želimo da budemo vidljiviji i ostvarimo pripadajuću ulogu.

Naglašavam da se udruženje Zeleni ključ angažovalo tokom 2021. i 2022. da na lokalnom nivou bude oformljena Zelena – ekološka mreža, što je i učinjeno. Preostaje da zahtevamo veće učešće i dobru dvosmernu komunikaciju, jer kako je ekološkim i drugim OGD stalo do funkcionalnog sistema upravljanja otpadom i zdrave i čiste životne sredine, tako su isti interesi i jedinica lokalne samouprave. To znači da smo na istoj, a ne suprostavljenoj strani. Jedina razlika je mi imamo i ulogu korektivnog faktora, što je dobro za konstruktivni dijalog, i bolja i dobra rešenja.

Кonačno, želimo da budemo uvaženi, sa podjednakim zagarantovanim pravima, ali i poznatim obavezama i odgovornostima u skladu sa Zakonima. Bez preskakanja i izbegavanja OGD, udruženo sa predstavnicima JLS i ostalim subjektima u sistemu upravljanja otpadom. Da zajedno planski i sistemski unapređujemo tu oblast i da u krajnjem imamo pune i redovno pražnjene kontejnere za primarnu selekciju, veći procenat reciklaže, manji broj divljih deponija, kaznenu politiku i primenu mera za neodgovorne pojedince i institucije.

Zelena Lista Srbije, kao i Zeleni ključ iz Niša, udruženi na nacionalnom nivou, ojačanih kapaciteta kroz više mrežnih programa, kao što je i Eko system – program osnaživanja mreža udruženja građana (u okviru koga je dobijena podrška Vlade Kraljevine Švedske za analize, istraživanja, kampanje, saradnju sa JLS) unapređuju finkcionalnost sistema UO.

Povodom projekta „Oplaneti se-karavan se nastavlja“ od strane Zelenog ključa urađena je Analiza Nacionalnog programa upravljanja otpadom i obaveze JLS, sa osvrtom na Grad Niš. Analiza je predstavljena studentima Fakulteta Zaštite na radu u Nišu, kao i studentima Metropoliten univerziteta u Nišu. Inicijativu sa predlozima unapređenja upravljanja otpadom u skladu sa Nacionalnim programom, udruženje Zeleni ključ uručiće zvanično u svoje i u ime mreže ZLS Gradu Nišu.

Autorka teksta je mr Olivera Milošević dipl.inž.zžs, predsednica udruženja Zeleni ključ Niš

„Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa koji realiyuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska“