Umetnost balkanskog basa: Nenad Vasilić trio nastupa u Nišu

Nakon tri i po godine pauze kontrabasista i kompozitor Nenad Vasilić nastupiće u svom rodnom gradu kako bi publici predstavio svoja poslednja dva albuma, ali i tri kompozicije snimljene u Nišu.

Nišlija Nenad Vasilić koji je na jazz evropskoj sceni prisutan već 25 godina, sa adresom boravka u Beču i Berlinu gde je redovni profesor na Jazz akademiji, održaće koncert u dvorištu Banovine 2. jula. Sa njim će u okviru trija svirati Marko Živadinović na harmonici i Romed Hopfgartner na saksofonu.

U nastavku donosimo priču Nenada Vasilića o tome kako se našao u muzici, zašto je izabrao kontrabas i balkansku muzika i šta mu znači Šaban Bajramović.

„Ako mi treba zvuk distorzije ja stavim hemijsku olovku na kontrabas. ako mi treba neki blesav zvuk basa, onda probam da ga sviram drugačije, da lupam po njemu ili nesto drugo. Najbanalnije mi je da  uključim bas u distorziju. Pokušavam  da proizvedem neke interesantne zvuke bez pomoći digitalnih ili analognih sprava, već da sve to prirodno rešim.“

MUZIČKO OPREDELJENJE

Počelo je tako što smo svirali sve ono što sviraju i danas klinci po Nišu: funk, jazz standarde, rock, narodnjake itd… Apsolutno sve me je interesovalo u to vreme. A vreme je bilo takvo da, ako si hteo i da zaradiš nešto od muzike, morao si da sviraš narodnjake po kafanama, tako da sam kao klinac imao sreće, da steknem i to iskustvo. Nisam tada ni sanjao o tome da ću se kasnije baviti mešanjem naše „južne pruge“ sa džezom, naprotiv! Otišao sam iz Niša da bih studirao džez u Gracu, kao i da se sklonim od svega što se dešavalo ovde u to vreme, kao i od onih koji su u to vreme vladali Srbijom. Sticajem raznih okolnosti, došlo je do toga da kasnije počnem da se bavim mešanjem naših balkanskih muzičkih motiva sa džezom, i tako je nastao moj prvi CD 1999. godine. Ono što se ovde zove etno džez, u Evropi balkan džez, ono što ti zoveš južnom prugom, to je taj prvi CD koji se zvao “Folk songs“. Tu je počela priča sa mojim bendom, a onda i sa svim ostalim bendovima, koji su imali slična shvatanja.

KONTRABAS

Posle petnaestak godina nastupanja sa bendom, odlučio sam da se oprobam u solo nastupima. Za tu priliku sam pripremio album sa solo kontrabasom „The art of the Balkan Bass“. Tu  sam „strpao“ sve one male finese koje godinama sviram na kontrabasu, a za koje mislim da me čine drugačijim od ostalih basista. Ono što je najinteresantnije i najriskantnije u celoj priči je to što je reč o albumu samo sa solo kontrabasom. Instrument, dva mikrofona i ja… To je sve.

Biti sam na bini ili samo sa kontrabasom je, sa više aspekata, teško: imam naviku da sviram sa ljudima i da komuniciram sa muzičarima dok sviram, da stojim na bini sa ljudima, da putujem sa ljudima, i onda odjednom, treba da stanem sam sa svojim instrumentom na binu, i da dam publici nešto.

Samo ja, instrument i publika. Bilo je to vatreno krštenje.

DRUGAČIJI OD SVIH

Kad je čovek dugo daleko od rodne grude, u jednom trenutku ili učvrsti svoje korene, ili se uklopi u sredinu u kojoj se nalazi. Dosta putujem, i ne osećam se specijalno vezanim za Austriju. Nisam osećao potrebu da se tamo asimilaram više od onoga koliko je bilo neophodno, ili koliko sam smatrao za shodno. To što sam odavde me čini drugačijim od svih ostalih muzičara na evropskoj sceni, i to je ono što negujem, i privatno, i na bini.  Imam još jedno mesto za koje tamo ne znaju, a to je Niš. Mešanjem naše balkanske muzike, sa evropskom i američkom muzikom, radim nešto što ima veću težinu od pukog sviranja džeza. Ispalo je lepo i korisno.

Foto: Aleksandar Z Dimitrijević
DOŽIVLJAJ PUBLIKE

Ono sto je meni bitno dok slusam muziku je koliko mi je dosadno ili zabavno, bez laznog „moralisanja“ tipa: ovo je kvalitetna muzika, ovi ljudi su završili velike škole ili svirali na prestiznim svetskim festivalima.  To da li je neko „velika faca“  ili ima veliku karijeru je nebitno ukoliko se čovek  popne na binu i ne uspe da zainteresuje publiku. Ono sto volim  je da stanem pred publiku koja nema pojma šta je jazz, da im sviram i probudim neku emociju ili misao u njima. Onda se vozim i tripujem, i sviram sve te komplikacije po glavi ali da ih ne smorim nego da i njema bude dobro  dok slusaju makar koliko i meni dok sviram. To mi je izazov. Jer ne bih odstupao od toga da se bavim improvizovanom muzikom, a sa druge strane ne mislim da muzika služi sama sebi ili nekim ličnim intelektualnim onanijama. Stalo mi je da mrdnem te ljude.

U međuvremenu ima dosta bendova koji rade nešto slično, a u našem mikrokosmosu je to opet vrlo različito. Malo sa visine gledano je to sve tu negde. Muvamo se po tom nekom balkanskom žanru sa primesama popa, roka, jazza, avangarde ili čega god, tako da su ljudi već navikli da čuju neki narodni motiv povezan sa jazz svirkom. To je u celoj Evropi pa i u našem regionu vec uobičajeno.

ŠABAN BAJRAMOVIĆ

Kad odeš iz bilo koje sredine tek onda počinju da ti budu neke stvari drage, koje ranije nisi ni primećivao. To su one pojave ili ljudi koje imamo zdravo za gotovo svaki dan, svako od nas ko živi ovde ali ih ne primećujemo dok ne odemo… Tako i Šaban i ta niška ciganska muzika…  U  jednom trenutku je meni taj zvuk postao tamo u inostranstvu sve bliži i draži i još mi je sve to bilo emotivnije i lepše. Malo je ljudi odavde koji rade nešto na tu foru tako da sam negde osetio obavezu da se bavim nasom niskom muzikom. To je naravno samo u mojoj glavi. Ne mislim da imam bilo kakvu obavezu, niti da sam pozvan da imam neku obavezu prema ovoj sredini, ali nekako je tvoje i bliže ti je te se naravno „zakucaš“ na najbitnijeg  lika sa ovih prostora. A to je Šaban.

„Nenad Vasilić Trio“ nastupa u subotu 2. jula od 21 sat u dvorištu Banovine u Nišu, a karte se mogu kupiti u SKC-u.

Najnovije

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Preporučujemo

Ekološka udruženja iz Niša žele bolju saradnju sa lokalnom samoupravom

Organizacija “Zeleni ključ” je sa predstavnicima niških ekoloških udruženja,...

Nišlijka napunila 100 godina: Smirenost i zdrava hrana recept za dug život

Recept za dugovečnost ne postoji, ali su smirenost, mudrost...

Svaka spašena životinja vredela je neprospavanih noći

Dušan Stojanović, ZOO planet: Svaka spašena životinja vredela je...