Švedski primer: Jednake mogućnosti za žene i muškarce

Još najmanje 60 godina potrebno je da bi se postigla potpuna rodna ravnopravnost u Evropi u svim oblastima društva. Prema istraživanju Evropskog instituta za ravnopravnost polova, u godini za nama, najviši indeks rodne ravnopravnosti u EU ima Švedska, 83,9, a najmanji Grčka 52,6 od maksimalnih 100 poena. 

Foto: J.I./Novinari Online

 

Tragom ovog istraživanja novinarka portala Novinari Online krenula je put Stokholma kako bi u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ otkrila na koji način u tom delu Evrope funkcioniše princip jednakosti i zbog čega je važno veće učešće žena u svim procesima odlučivanja.

Rodna ravnopravnost je dugoročni cilj Vlade Švedske za dobrobit celog društva zbog toga što je važno da se život učini boljim za žene i za sve.

Posvećenost ravnopravnosti polova i ostvarivanju ljudskih prava žena dovelo je do toga da Švedska ima ministarku za rodnu ravnopravnost i koordinatorku feminističke spoljne politike. Tamo je pre 8 godina, odnosno 2014. godine prva svetska feministička vlada i stupila na dužnost. Cilj je da se poboljšaju uslovi života, rada, školovanja, lečenja za žene i devojke širom sveta, da dostojanstveno i bez razlika rastu, razvijaju se, zauzmu zasluženo mesto u društvu i da se njihov glas čuje.

Sagovornice portala Novinari Online Anja Taarup Nordlund i Suzana Živković, dugogodišnje su ekspertkinje za rodnu ravnopravnost koje se kroz svoje delovanje zalažu za odsustvo diskriminacije na osnovu pola ili roda, odnosno za jednakost svih ljudi koji su prepoznati, poštovani i cenjeni zbog svojih kapaciteta i potencijala kao pojedinci i članovi društva.

Anja Taarup Nordlund i Suzana Živković iz NCG u razgovoru sa novinarkom portala; Foto: J. I. / Novinari Online

 

Njih dve sa još desetine kolega i koleginica u NCG (Nordic consulting group) koja pokriva Švedsku, Norvešku i Dansku kontrolišu primenu rodne ravnopravnosti u Evropi, Africi, Aziji i Latinskoj Americi.

Kada govorimo o Švedskoj, NCG sa sedištem u Stokholmu, najviše radi na kontroli primena principa jednakosti u međunarodnim projektima koje sprovodi Švedska internacionalna razvojna agencija – SIDA.

„Naš fokus je usmeren na poštovanje ljudskih prava i jednakih šanski za sve. Mi smo 2011. godine intenzivirali rad na rodnoj ravnopravnosti i uvođenju rodne ravnopravnosti kroz različite teme od seksualno/rodno zasnovanog nasilja, ženskog ekonomskog osnaživanja i zapošljavanja, političkog učešća žena i njihovog pristupa donošenju odluka, seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava. Podrška uvođenju rodne ravnopravnosti u industrijski i infrastrukturni sektor je takođe veoma tražena. Radimo, na primer, na infrastrukturnim poslovima i ekološkim projektima već duže vreme, gde se vide ustvari najveći izazovi po svim ovim pitanjima. Više od tri godine vodili smo odsek za rodnu pomoć SIDA (Švedska internacionalna razvojna agencija) odeljenju EUROLATIN koji radi uglavnom na Zapadnom Balkanu, Istočnoj Evropi, Turskoj, Kavkazu i Latinskoj Americi. Od 2015. kao deo konzorcijuma vodimo Globalnu podršku za pomoć svim švedskim ambasadama i odeljenjima SIDA. To znači da se neprekidno  odgovara na pozive iz celog sveta, koji se često odnose na integraciju predloga, strategija i politika SIDA partnera u Švedskoj i van nje“, kaže Anja Taarup Nordlund.

Promene na međunarodnom planu

Unapređivanje rodne ravnopravnosti na međunarodnom planu su aktivnosti u kojima je Švedska vodeća zemlja i zahvaljujući tome došlo je do značajnih promena. Jedna od njih je da se smanjuje broj sati neplaćenih poslova koje žene svakodnevno obavljaju u domaćinstvima van svojih radnih mesta.

„Može se reći da se sada već izjednačavamo po tom pitanju. U Švedskoj i zemljama na zapadu došli smo do toga da sada žene rade otprilike sat vremena više neplaćene poslove u kući u odnosu na muškarce, dok je u nekim afričkim zemljama ta razlika mnogo veća, čak 3 do 4 sata više. Tako da moramo da nastavimo sa progresom u tom pravcu. Kada je reč o socijalnim aspektima, u Švedskoj se dosta vodi računa o tome da se žene osnažuju i da ako niste na poslu zbog odgajanja dece, neko će to platiti. Kao Dankinja koja od 1999. godine živi u Švedskoj mogu da kažem da će poslodavac u Danskoj biti manje pozitivan prema takvoj odluci“, pojašnjava Anja Taarup Nordlund.

Naša sagovornica Anja Taarup Nordlund pojašnjava da socijalno osiguranje funkcioniše tako da ako morate da uzmete slobodne dane da biste se brinuli o bolesnom detetu dobićete nadoknadu.

Svi imaju prava na karijeru i porodičan život

Princip rodne ravnopravnosti u Švedskoj je da svi bez obzira na pol imaju pravo da rade i izdržavaju se, da imaju i karijeru i porodični život. To znači da ne moraju da se odreknu jednog ili drugog kao i da mogu da žive bez straha od zlostavljanja ili nasilja.

Švedska je 1974. godine bila prva zemlja na svetu koja je porodiljsko odsustvo po polu zamenila roditeljskim odsustvom, a prema važećem zakonu zaposleni i kandidati za posao koji jesu, bili su ili će koristiti roditeljsko odsustvo ne mogu biti nepravedno tretirani.

Suzana Živković NCG Stokholm; Foto: J. I. /Novinari Online

 

„Poslednjih 15 godina veliki broj muškaraca prihvata odgovornost u zajedničkom odgajanju dece i ne odlazi na posao radi čuvanja bebe. Pre toga tako nešto nije bilo masovno. U Švedskoj se to zove roditeljsko odsustvo, a ne porodiljsko. To znači da oba roditelja jednako učestvuju u odgajanju bebe i dele vreme koje je za to propisano, 480 dana. Država novčano stimuliše to izjednačavanje, što je odsustvo srazmernije to će i naknada biti veća. Ipak primetno je da muškarci koji se bave finansijama i ekonomijom manje učestvuju u roditeljskom odsustvu. Neko to vidi kao pravo, neko kao način za zbližavanje sa detetom“, kaže Suzana Živković.

Rodna diskriminacija na radnom mestu je nezakonita od 1980. godine. Švedski zakon o diskriminaciji iz 2009. zahteva od poslodavaca ne samo da aktivno promovišu ravnopravnost muškaraca i žena, već i da preduzmu mere protiv uznemiravanja. Nakon proširenja zakona 2017. godine, preventivni rad uključuje uznemiravanje po svim osnovama za diskriminaciju: pol poslodavca, transrodni identitet ili izraz lica, nacionalnu pripadnost, veroispovest ili drugo uverenje, invaliditet, seksualnu orijentaciju i godine.

Tri R politike rodne jednakosti

Švedska feministička spoljna politika se može sažeti u tri R: rights, representation, resources, odnosno prava, zastupanje i resursi.

Prvo R – Rights, odnosi se na promovisanje ljudskih prava za sve žene i devojke, uključujući i borbu protiv svih oblika nasilja i diskriminacije koja ograničava njihovu slobodu delovanja.

Drugo R – Representation, zastupanje, promoviše učešće i uticaj žena u
odlučivanja na svim nivoima i u svim oblastima uz traženje dijaloga sa ženama
predstavnicama na svim nivoima, uključujući i civilno društvo.

Treće R – Resources, resursi, odnosi se na to da se osiguraju sredstva za promociju
ravnopravnosti polova i jednakih mogućnosti za sve žene i devojke.

Stokholm; Foto: J. I. / Novinari Online

 

Sagovornica iz NCG Suzana Živković pojasnila nam je šta ovi principi tačno znače u praksi.

„Švedska u svom spoljnopolitičkom delovanju i mirovnim politikama najviše zagovara rodnu ravnopravnost i to da se žene „dovedu“ za sto. Pristup je takav da SIDA i ambasade i organizacije sa kojima rade moraju da se drže principa jednakosti. Tako da su R principi, prava, zastupanje i resursi imperativ. Naravno tu su i demokratija i ljudska prava, kao i ekologija i klimatske promene koji sve više uzimaju primat. To konkretno znači da npr.  zemlje Zapadnog Balkana koje učestvuju kroz ovakve programe, pored toga što donesu strategiju za rodnu ravnopravnost, akcione planove, analize za primenu na nacionalnom i lokalnom nivou moraju da imaju i obezbeđena sredstva za sprovođenje, i finansijska i ljudska. U suprotnom sve će ostati samo na papiru. Zbog toga se Švedska toliko zalaže za društvo jednakih mogućnosti za sve“, kaže Suzana Živković.

Srbija je prva zemlja Zapadnog Balkana koja je 2016. godine izračunala Indeks rodne ravnopravnosti, a prema trećem izveštaju koji je predstavljen u oktobru 2021. ostvaren je rast od 5,6 poena.

* Članak je deo projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“

 

 

 

 

 

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Preporučujemo

Najnovije