Kad zamiriše detinjstvo

Kuhinja moje baka je mirisala na stari Niš, na sočna masnija jela, brižljivo mešana satima, na mirise koje su ispunjavali stare ormare u uglu i uštirkane šustikle po natkasnama.

Svaki njen pokret pamtim. Nekada prelepa i elegantna mlada žena, sa one stare uramljene venčane slike u dugoj beloj haljini i čipkanim rukavicama. Tada, u mom detinjstvu, izborana draga baka. Sve ih je slomio rat. Sve što su imali nisu više imali, ljubavi su prolazile, oduvane ratnim vihorima.

Živelo se skromno. Bakine ruke su bile suve od rada, kuvanja, a koža lica izborana od brige, ali i osmeha. Njen osmeh je bio od kamena, ne leden, nego večit. Za svakog je imala vreme, i kafu da stavi uz slatko od višanja ili ratluk sa orasima.  Sedi da pričamo. Ne žuri, sedi da te vidim… A njena kuhinja je bila mesto gde su mnogi dobro jeli i tražili još.

Mirisne vanilice, meke pihtije, slasni ajvar, zaprženi gulaš na niški način, pasulj koji se pamti, masne supe od kokoške koje leče više od lekova… ponekad i gozba sa pečenim mesom i krompirom. Ali opet, mnogo puta više kuvano jelo, kao što kažu danas na kašiku.

Kada jesen dodje, Niš miriše na crvene debele‚ paprike ajvarke. Svaka kuća, pa i naša, kako kažu gospodska, bez sela, ima bar balkon sa cvećem na bulevaru i mesto za spremanje zimnice. Znala sam da će uskoro biti vreme slava, kada Niš posle vrućine asfalta i gradske vreve, počinje da živi onaj domaćinski život uz meze i glavno jelo. Te slave niške kao neka vrsta preteča društvenih mreža. Paprike još malo pa nestaju, pa je vreme da se zamrznu za zimu napravljenje i preukusne. Samo da se stave u rernu.

Gledala sam je kako ih puni pirinčom i mesom, ređa tražeći najbolji raspored u plehu. Preliva zaprškom i zamašćuje. Peče… i cela kuća, kao što je moja mama pričala, miriše na najlepši parfem Pariza. A onda i salata jednostavna uz sir, ali srpska, naša. I topla pogača.

Baku sam izgubila samo par godina pre nego je i mama otišla. Nisam imala vremena da ih pitam za recept, niti su one znale, ali sam tražila da pogodim taj šmek, taj ukus koji traje u ustima. I uz sve to da odradim brže i jednostavnije, jer 2019. nije to mirno vreme sedamdesetih kada smo svi u bake gledali kao u dobre vile koje nam čarobnim štapićem utole glad.

Moj recept je jednostavan i brz:

Bakine i mamine punjene paprike

Pola kilograma mlevenog mešanog mesa

Paprike (šire, manje)

Crni luk

Malo pirinča

Malo aleve paprike (kod bake je moralo da bude niški proljuto)

Paradajz komad, dva

so

Ispržiti na masti sečen luk, dodati meso, dodati malo pirinča, doliti vodu i prodinstati desetak minuta.  Posoliti. Napuniti paprike, zatvoriti ih paradajzom, prelilti vodom iz šerpe gde ste spremali meso, staviti u rernu na 250. Posle pola sata izvući, preliti zaprškom i zapeći da kuća zamiriše na pečene paprike a njima da se uhvati crna korica.

I uživati… uz salatu i neka lepa sećanja. I, da, baka je lepo poživela i veliku starost doživela, možete da se opustite i pojedete masno i slasno. Prijatno.

Tekst je objavljen u zborniku „Domaćice manje zbori, da ti ručak ne zagori“ koji su priredile Zorka Stojanović i Danijela B. Radulović; Izdavač: Biblioteka „Srboljub Mitić“ Malo Crniće