Istraživanje pokazalo da Nišlije nemaju razvijenu ekološku svest i kulturu

AutorB. J.

Kako bi se identifikovala slaba zainteresovanost za učešće u odlučivanju o donošenju, usvajanju i realizaciji ključnih dokumenata javne politike zaštite životne sredine u lokalnoj zajednici, Fakultet zaštite na radu u Nišu i Ekološka organizacija Zeleni ključ istraživali su fenomen ekološkog aktivizma u Nišu na slučajnom uzorku od 500 ispitanika od kojih je trećina bila sa seoskog područja.

Arhuska konvencija i (ne)znanje o tom dokumentu

Polazna tačka istraživanja bila je Arhuska konvencija (usvojena 25. juna 1998. u danskom gradu Arhus na Četvrtoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu”, a stupila na snagu 30. oktobra 2001. godine) kao najvažniji  međunarodni sporazum kojim se utvrđuju prava u vezi sa životnom sredinom, a čiji je potpisnik i Srbija.

Sa prezentacije istraživanja na FZNR; Foto: Boban Mihajlović

Tačno 83,2 odsto ispitanika odgovorilo je da nikada nije čulo za taj dokument, a on predstavlja osnovu pravne obaveze državnih institucija da daju blagovremeno informaciju i podatke o kvalitetu životne sredine svakom stanovniku naše zemlje. Sa druge strane 98,2 odsto ispitanika reklo je da su osnovni problemi u nastajanju ekoloških problema nerazvijena ekološka svest i nerazvijena ekološka kultura kod građana.

Ovim istraživanjem došlo se do zaključka da građani nemaju dovoljno informacija o ekološkim problemima u Nišu i okolini te se iz tog razloga i ne uključuju u ekološke akcije.

“Jedan od osnovnih pokazatelja, odnosno uzročnika nastanka ekoloških problema su određeni predikatori ili indikatori koji mogu da utiču na to da li su građeni spremni da se ekološki više uključuju, tj. da njihov ekološki aktivizam bude malo razvijenije na viši nivo. Mi smo došli do zaključka da je najveći problem u informisanju. Veliki broj ispitanika starije dobi rekao je da informacije o kvalitetu životne sredine, koje nisu značajne po broju, dobijaju iz lokalnih medija, dok mlađe stanovništvo koristi portale i savremenije oblike komunikacije”, kaže docent dr Ivana Ilić Krstić sa FZNR koja je bila stručna saradnica na istraživanju.

Ovakva istraživanja značajna su ne samo zbog identifikacije ekoloških problema, već i zbog načina na koji ih treba rešavati.

“Za rešavanje nagomilanih ekoloških problema neophodna je međusektorska saradnja i bolja komunikacija između donosioca odluka i lokalnih vlasti sa organizacijama civilnog društva. Zbog toga je veoma značajno formiranje Mreže ekoloških organizacija jugoistoka Srbije kako bi se jačala saradnja sa institucijama, univerzitetima, medijima. Kroz konstruktivne predloge i bolju komunikaciju želimo da dođemo i do boljeg stanja kvaliteta životne sredine”, kaže Olivera Milošević iz Ekološke organizacije Zeleni ključ.

Do kraja jula ove godine biće izrađena lista zajedničkih prioriteta svih okupljenih organizacija koja će biti predstavljena lokalnim rukovodstvima. Na taj način će između pojedinaca, organizacija i institucija biti pokrenut javni dijalog za pronalaženje rešenja za mnoge zajedničke ekološke probleme.

Projekat „Budi deo rešenja a ne zagađenja – južna eko mreža“ sprovodi se uz podršku Fonda za otvoreno društvo.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Preporučujemo