Stručnjaci poručuju da zelene površine u školama i vrtićima moraju da se planiraju dugoročno, a ne stihijski

Školska i vrtićka dvorišta u Nišu mogla bi u narednim godinama da postanu važan deo borbe protiv klimatskih promena. Upravo je to jedna od ključnih poruka sa predstavljanja rezultata studije u okviru projekta „Zelene urbane oaze“, održanog u Evropskoj kući u Nišu. Prvi konkretni koraci biće napravljeni u Osnovnoj školi „Miroslav Antić“, gde će biti sproveden pilot projekat koji podrazumeva uvođenje podzemnog sistema navodnjavanja i novo ozelenjavanje školskog prostora.

Studija, koja je obuhvatila 12 vrtića i 34 osnovne i srednje škole u Nišu, pokazala je da obrazovne ustanove raspolažu značajnim zelenim površinama koje mogu da doprinesu smanjenju efekata ekstremnih temperatura, unapređenju kvaliteta vazduha i stvaranju prijatnijeg okruženja za decu.

Školska dvorišta nisu samo prostor za odmor

Da su rezultati istraživanja potvrdili da školska i vrtićka dvorišta predstavljaju mnogo više od prostora za igru i odmor pojašnjava koordinatorka projekta Olivera Milošević, inženjerka zaštite životne sredine iz Ekološke organizacije „Zeleni ključ“.

„Potvrdili smo da je potrebno održivo upravljanje ovim prostorima. Oni predstavljaju zelene urbane oaze i jedan su od retkih prostora u gradu koji nisu pod pritiskom dalje urbanizacije. Zato imaju ogroman potencijal za razvoj i unapređenje“, istakla je Milošević.

Tokom istraživanja analizirane su zelene i slobodne površine, sportski tereni, dečja igrališta, ali i društveni, ekološki i ekonomski aspekti njihovog korišćenja.

Ne saditi bilo šta – već ono što može da opstane

Jedan od najvažnijih zaključaka studije jeste da buduće sadnje moraju da budu pažljivo planirane i prilagođene klimatskim uslovima koji se menjaju iz godine u godinu.

„Neophodno je napraviti listu biljnih vrsta koje mogu da odgovore na nove klimatske uslove. Ne treba saditi bilo šta, već planski birati vrste koje će moći da opstanu i daju rezultate u narednim decenijama“, rekla je Milošević.

Prema njenim rečima, jednako važan je i sistem održavanja, zbog čega su među preporukama i sistemi navodnjavanja „kap po kap“, koji omogućavaju racionalniju potrošnju vode.

Zašto je izbor pao na OŠ „Miroslav Antić“?

Za pilot projekat izabrana je Osnovna škola „Miroslav Antić“, pre svega zbog velike površine školskog dvorišta i mogućnosti da se na jednom mestu primeni više različitih rešenja.

Prema rečima Oliverе Milošević, škola već poseduje značajne zelene površine, ali i dosta prostora koji može dodatno da se oplemeni.

„Postoji mogućnost za formiranje urbanih šuma po Mijavaki konceptu, koji daje odlične rezultate kada je reč o biodiverzitetu, kvalitetu vazduha i poboljšanju mikroklime. To je model koji prirodu približava deci i istovremeno doprinosi kvalitetnijem životnom okruženju“, navela je ona.

Bašta lekovitog bilja i novi drvored

Planirano je da u školskom dvorištu bude zasađena bašta začinskog i lekovitog bilja otpornog na klimatske promene, kao i novi drvored koji će stvarati prirodnu senku u delu školskog kompleksa.

Posebna novina biće podzemni sistem navodnjavanja koji će vodu dovoditi direktno do korena biljaka. Na taj način smanjiće se gubici vode, a održavanje zelenih površina biće efikasnije i jednostavnije.

Ukoliko pilot projekat pokaže očekivane rezultate, model razvijen u OŠ „Miroslav Antić“ mogao bi da bude primenjen i u drugim školama i vrtićima u Nišu, čime bi grad dobio mrežu zelenih punktova sposobnih da ublaže posledice sve izraženijih letnjih vrućina.