Otkrivamo legendu o ćudljivoj Baba Marti: Zaštiti se vunenim narukvicama

Kada u martu odjednom sve zabeli, prva pomisao koja protutnji kroz glavu jeste da se Baba Marta ponovo nešto naljutila i da to pokazuje kroz meteorološke promene.

Otkrivamo legendu o Baba Marti.

Ko je Baba Marta i zašto se nose vunene crveno-bele narukvice?
Ko je Baba Marta i zašto se nose vunene crveno-bele narukvice?

Legenda o Baba Marti

Legenda kaže da se ona prvi put razgnevila kada joj je rimski kralj Numa Pompilije oduzeo mesto prve dame u kalendaru, dodavši ispred nje još dva meseca.

Od tada je ta uvređena starica postala vrlo ćudljiva. Čas se u njoj budi ratni duh boga Marsa, po kome i nosi ime, pa se tako sveti šaljući na zemlju hladnoću, čas svojim toplim osmehom donosi prolećnu radost.

Koliko god znao da bude neprijatan, njen bes i nije tako neopravdan.

Prema narodnom verovanju, Baba Marta je oličenje proleća, ponovnog rađanja, novih zamisli i, kao najvažnije, neophodnosti sklada u prirodi i životu ljudi. Kad toga nema, ona na zemlju, kao neka zabrinuta baka, pošalje sneg da opomene unuke kako treba da pripaze na ponašanje.

Prema drugom predanju Deda Sečko (januar) se zaljubio u Baba Martu pa joj je u znak ljubavi, poetično slao pahulje da njima okiti svoj prolećni dom.

Kako god Baba Marta je prilično nepredvidiva, baš kao i ovo vreme sada.

Ko je Baba Marta i koja su verovanja vezana za nju?
Ko je Baba Marta i koja su verovanja vezana za nju?

Starica Ana Perena postaje Baba Marta

Postoji i verovanje da je Ana Perena, rimska boginja dugovečnosti, zdravlja, obilja i regeneracije koja je u svom mesecu martu, kada je slavljena, pozivala na veliko spremanje, čišćenje radi pripreme za novi životni ciklus.

Dakle Ana Perena, starica, simbol novog početka, darežljiva ali i sklona prevarama je kroz narodne priče i tradiciju postala „Baba Marta“.

Bila je darežljiva, pravila je divne kolače i obično ih je poklanjala siromašnim Rimljanima. Bila je starica, prilično duhovita i sklona raznim šalama i podvalama.

Jednom prilikom, kada se Mars požalio da ne može nikako da zavede boginju Minervu, Ana Perena mu je obećala pomoć. Rekla je Marsu gde da dođe u određeno vreme i da će ga tamo čekati Minerva. Ana Perena se preobukla, stavila veo na glavu i sačekala Marsa, koji zaslepljen strašću nije ni primetio koga ljubi, dok Ana Perena nije počela da se smeje.

Martenice
Martenice

Običaji i Baba Marta

Koreni mita o Baba Marti zalaze veoma duboko u istoriju. Mart je bio mesec kada su muškarci, posle zimskog sna, često kretali u vojne pohode.

Žene, nesrećne i uplašene za svoje muževe, pravile su male vunene figure kao amajlije protiv zlih duhova. Lutkice su ujedno imale zadatak da umilostive Baba Martu kako ne bi često menjala raspoloženje.

Penda i Pižo
Penda i Pižo

Martenice

Poznato je da je Baba Marta jedan od najstarijih bugarskih običaja koji se održao do danas. Prvog marta se onima koji vole, poklanja privezak martenitsa (martenica) – lutkica ispletena od crvenog i belog konca koji se onda nosi do kraja meseca.

Crveno-bele lutkice prema verovanju donose zdravlje, sreću i dug život. U seoskim sredinama martenicama se ukrašavaju stabla voćaka kako bi godina bila što plodnija.

Pižo i Penda su imena dve male lutke od vune tipičnog bugarskog Martenitsa. Pižo je muška lutka, obično u beloj boji, a Penda je ženska lutka u suknji, obično u crvenoj boji.

Slična tradicija postoji u južnoj Srbiji, Makedoniji, kao i u pojedinim delovima Grčke i Rumuniji.

Prema verovanjima, bela boja čini život dužim, dok crvena štiti od bolesti. 

Rituali skidanja martenitsa su različiti. Običaj je da se odabere jedan dan od 1. do 22. marta, i zavisno od toga kakav će biti taj dan takva će biti i cela godina – ako je sunčan dan godina će biti uspešna, a ako je ružno vreme takva će nam i čitava godina biti.

Najnovije

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Preporučujemo

Otvoren prvi MediGroup dom zdravlja na jugu Srbije

U centru Niša svečano je otvoren prvi MediGroup dom...

Kompanija Endava zapošljava IT stručnjake u Nišu

Nakon otvaranja kancelarije u junu, softverska kompanija Endava na...

Film Nove mreže prikazan na Fažana media festu

Nakon premijere na otvaranju Nišville jazz teatarskog festivala, dokumentarni...

Uspeh negotinskih vinara – od snova i ljubavi do održive budućnosti

Na istoku Srbije, u neposrednoj blizini Negotina, smešten je...

Umrežavanjem do bolje komunikacije ekoloških udruženja sa lokalnom samoupravom

Formiranje mreže ekoloških udruženja pozitivan je i dobar iskorak...