Osnivanjem socijalnih preduzeća u Srbiji moglo bi da dođe do smanjenja nezaposlenosti  i društvene isključenosti. To bi značilo uključivanje građana iz marginalizovanih grupa u tržište rada čime bi oni pružili svoj doprinos zajednici. Ovo je deo platforme  javnog zagovaranja za donošenje jedinstvene strategije razvoja ovog sektora.

Važan akter društva

O mogućnosti razvoja socijalnog preduzetništva na lokalnom nivou u Srbiji kroz interakciju zainteresovanih strana i lokalnih samouprava govorilo se u Nišu.

“Socijalna preduzeća su važni akteri u razvoju srpskog društva. Kombinujući metode rada profitnih i neprofitnih organizacija, participaciju, volontiranje, umrežavajući različite aktere u lokalnim zajednicama, nalaze najbolja, najodrživija rešenja za goruće probleme u društvu”, kaže Dina Rakin, predstavnica Evropskog pokreta u Srbiji.

Oni koji nemaju radnu sposobnost su takođe korisni članovi našeg društva i imaju iste potrebe kao i svi drugi: da doprinose zajednici u kojoj žive.

“Njima su potrebne usluge koje će omogućiti razvoj njihovog punog potencijala i obezbediti visok standard života. Isto se odnosi na stare sugrađane, ljude koji žive u seoskim područjima, manjinske zajednice”, kazala je Rakin.

Socijalna preduzeća prepoznaju ova pitanja i svojim delovanjem u lokalnim zajednicama daju predloge kako može da funkcioniše inkluzivna zajednica, objasnila je i podvukla da je ovakvim preduzećima briga o zaštiti životne sredine jednako važna kao i rešavanje društvenih problema.

Zakon o socijalnom preduzetništvu?

U Srbiji ne postoji jedinstven zakon koji reguliše način poslovanja socijalnih preduzeća. Zakoni o udruženjima, fondacijama i zadužbinama, privrednim društvima, zadrugama, profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom, poreski zakoni, i zakoni o radu su ti koji daju okvir za poslovanje socijalnim preduzetnicima.

Dina Rakin ističe da ovaj okvir “nije idealan, ali da je solidna osnova koja je omogućila da u Srbiji posluje oko 400 preduzeća ovog tipa”.

“Treba to poboljšati, otvoriti za ove forme delovanja, što je početak rada na razvoju povoljnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji. Da bi se to radilo na pravi način, moramo imati viziju socijalnog preduzetništva za budućnost, gde mi vidimo socijalna preduzeća i njihov doprinos razvoju boljeg društva u kome svi građani razvijaju svoj potencijal”, kaže Rakin.

U proteklih sedam godina ministarstvo nadležno za socijalnu politiku radi na zakonu za socijalna preduzeća.

“Ovako dug proces izrade jednog zakonskog rešenja ne govori o kvalitetu procesa, već upravo o odsustvu vizije za ovaj sektor. Vlada bi trebalo da obustavi izradu zakona i vrati se na početak – viziju, i pita aktere u sektoru šta je njima zapravo potrebno da bi bili uspešniji privredni subjekti koji jednako doprinose i ekonomskom i društvenom razvoju”, podvlači Rakin.

Sistem podrške

Javne politike nisu jedino rešenje da se podstakne razvoj sektora, one mogu imati suštinsku ulogu u mobilizaciji resursa koji će izgraditi sistem podrške, podstaći inovacije i obezbediti dobra i resurse od kojih će građani imati koristi.

“Jedinstvena strategija bi u velikoj meri olakšala uvođenje teme socijalnog preduzetništva u sistem javne uprave, uobličila potrebe sektora i obezbedila mu podsticajne instrumente i konačno, obezbedila da se izgrade kapaciteti svih aktera. Dodatno, evaluacija i nadzor nad primenom strategije bi vodio paralelnom procesu unapređenja politike za ovu oblast”, odlučna je Rakin.

Ipak, upozorava da bi suštinski elementi strategije morali da budu definicija, odnosno određenje socijalnog preduzetništva, razlikovanje socijalnih preduzeća od organizacija koje pružaju podršku socijalnim preduzećima i bave se njihovom promocijom, instrumenti za razvoj socijalnog preduzetništva i, konačno, promocija socijalnog preduzetništva prvo među institucijama, zatim i u javnosti.

Ovom prilikom predstavljen je priručnik o socijalnom preduzetništvu “Solidarna ekonomija” koji je objavilo Udruženje građana za podršku evropskim integracijama “Evrokontakt” iz Kruševca.

Konferencija je organizovana u okviru projekta “Glas zajednice u EU integracijama – Podsticaj dijaloga OCD i lokalnih vlasti oko javnih politika”, koji ima za cilj da doprinese procesu evropskih integracija osnaživanjem organizacija civilnog društva da preuzmu aktivnu ulogu u procesima donošenja politika i odlučivanja na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou u Srbiji.