Uvek treba pažljivo „čitati“ medijske sadržaje, analizirati poruke koje mediji šalju i proveravati informacije kako bismo mogli da donesemo ispravne zaključke i formiramo stavove koji su zasnovani na valjanim argumentima, jedna je od najvažnijih poruka sa radionice o medijskoj pismenosti koja je održana u Nišu.

“Informativni” haos vlada u medijima u Srbiji

Razvoj interneta i tehnologije doprineo je tome da se poveća „informativni haos“ u kom je najvažnije razlikovati istinu od laži, prepoznati tendenciozno izveštavanje medija i razumeti pozadinu vesti, rečeno je na radionici u Nišu, koja je održana u okviru obeležavanja Evropske nedelje medijske pismenosti.

Za veću medijsku pismenost neophodno je kritički analizirati medije

„Ključna poruka je kritičko čitanje medija. Mnogo medijskih sadržaja je bazirano na predrasudama koje dižu zidove, a „njeno veličanstvo“ medijska manipulacija je izuzetno zastupljena i o tome moramo voditi računa“, kaže Neven Obradović.

Medijska pismenost kao tema treba da postoji već u vrtićima, dodaje Obradović, uz napomenu da decu još u tom periodu treba učiti osnovnim elementima.

Javni interes mora da bude iznad svega

Građani uvek imaju pravo i treba da pitaju, saznaju ono što ih interesuje, a mediji su dužni da u svom radu pre svega brinu o interesu građana i da na objektivan način izveštavaju o svim temama.

“U izveštavanju medija javni interes uvek mora da bude iznad svega. Mediji moraju da služe isključivo građanima. Ja sam radila u velikom broju medija, sa različitom strukturom, ali sam bez obzira na to uvek  svoj posao obavljala na isti način”, kaže Gordana Bjeletić.

Kao građani uvek treba da se zapitamo šta bi još trebalo da znamo o nekoj temi, tražimo dodatne informacije kako bismo imali širu sliku, zaključuje Bjeletić.

Evropska nedelja medijske pismenosti obeležena je u Srbiji nizom događaja u EU info centru u Beogradu, novosadskom i niškom EU info kutku.