Cirkularna ekonomija: Nacrt Strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030.

Proizvođači kesa ističu da nijedna zemlja EU nije potpuno zabranila upotrebu plastičnih kesa već se nastoji da se njihova upotreba postepeno smanjuje. Ovo je stav koji se mogao čuti na stručnom skupu u RPK Niš i na kome je predstavljen nacrt Strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. u paketu cirkularne ekonomije.

Sastanku je prisustvovalo oko 40 učesnika, i to najviše proizvođača plastične ambalaže, sakupljača sekundarnih sirovina, reciklera, predstavnika gradske uprave, ekološke organizacije „Zeleni ključ“ i tržišne inspekcije.

Rešenje nisu ni papirne kese

Izneti su stavovi i da je naplata plastičnih kesa dobar način za smanjenje njihove upotrebe, kao i da upotreba papirnih kesa nije odgovarajuća zamena jer se papirne kese teško recikliraju. 

Ciljevi EU su da do 2030. sva plastična ambalaža mora biti ponovo upotrebljiva ili da se može ekonomično reciklirati, stim da bi se do 2030. treba reciklirati više od ½ plastičnog ambalažnog otpada, rekao je Borko Mijucić iz Društva inženjera plastičara i gumara – IPG.

Dušan Stevanović iz „Mediapak-a Niš“ je rekao da je plastika jako bitna i da će ostati izuzetno važna u industriji, kao što su i svesni ograničenja, ali i navodi da tranzicioni period ne može biti kratak. 

Kao član radne grupe za izradu nacrta Strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. u paketu cirkularne ekonomije ukazao je da nijedna zemlja EU nije potpuno zabranila upotrebu plastičnih kesa, ali da se nastoji da se njihova upotreba postepeno, ne naglo, smanjuje.

„Naplata plastičnih kesa je dobar način za smanjenje njihove upotrebe, ali upotreba papirnih kesa nije odgovarajuća zamena jer se papirne kese teško recikliraju i predstavljale bi nepovratno bačen resurs.“, dodao je.

Stevanović je predložio da se proizvođačima plastike u Srbiji dozvoli proizvodnja plastičnih kesa debljine 20 – 25 mikrona, a da bi bilo jako šteno za proizvođače da se uvede ograničenje na debljine ≥ 50 mikrona.

Potpuna zabrana upotrebe plastičnih kesa u Srbiji bi uticala na sudbinu 150 preduzeća u Srbiji koja bave proizvodnjom kesa, ocenili su iz Privredne komore Srbije.

U Srbiji postoji oko 150 proizvođača plastičnih kesa koji zapošljavaju oko 2.000 radnika

Ministar zaštite životne sredine podsetio je da je samo prihvatanjem trgovinskih lanaca da naplate plastične kese smanjilo njihovu upotrebu i do 80 odsto.

„Proizvodnja kesa je ove godine pala 39,7 odsto u odnosu na prošlu godinu zbog najavljenih mera, ali i zbog naplate kesa u velikim supermarketima“, objasnio je Stevanović.

Kaže da za preduzeća koja se bave proizvodnjom plastičnih kesa nema alternative, te će ona, ako se zabrani korišćenje kesa u celoj zemlji, stati sa proizvodnjom.

Evropska unija donela je meru kojom se pojedine vrste plastike za jednokratnu upotrebu, poput slamki i pribora za jelo, zabranjuju od 2021. godine, a ministar Trivan kaže da Ministarstvo prati sve preporuke EU.

„Mi smo spremni da to primenimo kod nas u Srbiji, a do kraja ove godine pozabavićemo se promišljanjem kako to da izvedemo, dok ćemo sledeće godine najaviti mere za izbacivanje jednokratne plastike“, rekao je ministar.

Osim cilja da se smanji plastika, a najpre ona za jednokratnu upotrebu, Stevanović navodi da je državama EU predloženo da donesu plan kojim će biti obuhvaćena i alternativna rešenja kako ne bi bila ugrožena privredna proizvodnja.

Kese izvoziti u EU

Jedini način da proizvođači kesa održe svoje poslovanje, navodi Dragan Stevanović, jeste izvoz u Evropsku uniju, jer, objašnjava, oni nemaju zabranu upotrebu kesa, već organičeno korišćenje.

„U EU imaju ograničenje korišćenja pojedinih kesa, a to su kese od 15 do 50 mikrona, tako da su najtanje kese ostale bez ograničenja, kao i debele kese za višekratnu upotrebu“, naveo je Stevanović i istakao da više od 80 odsto naših proizvođača plastičnih kesa već izvozi u EU.