Srčana slabost – kardiovaskularna bolest sa najlošijom prognozom

Zdrave navike, rana dijagnostika i adekvatno lečenje ključni su za očuvanje snažnog srca iako od srčane slabosti boluje više od 60 miliona ljudi u svetu. Ova bolest se u ranoj fazi prepoznaje kod samo 3 odsto pacijenata.

Zbog toga, dijagnoza srčane slabosti se najčešće postavlja sa velikim zakašnjenjem, što ovu bolest stavlja na prvo mesto po uzroku hospitalizacije starijih od 65 godina, poručeno je na konferenciji održanoj u susret Svetskom danu srca.

Svetski dan srca tradiconalno podseća građane na važnost redovnih pregleda i zdravih životnih navika, ali je ove godine fokus bio na značaju rane dijagnostike i dostupnosti inovativne terapije u lečenju kardiovaskularne bolesti sa najlošijom prognozom – srčane slabosti.

Statistika je pokazala da će čak jedna od pet osoba preko 40 godina starosti razviti srčanu slabost. S obzirom da simptome poput nedostatka daha, zamora, gušenja, vrtoglavice, ubrzanog srčanog rada, pacijenti, ali i lekari najčešće pripisuju starosti, bolestima pluća i drugim zdravstvenim stanjima, ne iznenađuju podaci koji govore da će samo polovina pacijenata sa srčanom slabošću preživeti nakon pet godina od postavljanja dijagnoze.

Preventiva je ključna

Blagovremeno prepoznavanje tegoba, redovan odlazak kod lekara, uz zdravu ishranu, obavezan prestanak pušenja i redovnu fizičku aktivnost ključno je za očuvanje snažnog srca.

Srčana slabost je opasna i progresivna bolest koja zahteva doživotno lečenje, ipak, tokom poslednjih nekoliko godina, nekoliko novih lekova, interventnih i hirurških procedura je značajno popravilo prognozu bolesnika sa srčanom slabošću smanjuju potrebu za hospitalizacijom.

„Bilo bi veoma korisno da ovi lekovi budu što šire dostupni našim bolesnicima, jer bi na taj način imali se samo manje tegoba i redje bi ima bilo neophodno bolničko lečenje, već bi se u znatno većoj meri očuvala radna radna sposobnost i dugoročno smanjili troškovi, a pre svega produžio bi se život značajnom delu naših bolesnika“, poručeno je na konferenciji.

Iz Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju navode i da neadekvatno lečenje srčane slabosti povećava ukupne zdravstvene troškove usled češće hospitalizacije, kompleksnih hiruških zahvata, rehabilitacije, a teški pacijenti sa uznapredovalom srčanom slabošću imaju potrebe za ugradnjom veštačke pumpe (LVAD) ili za transplantacijom – što u izuzetnoj meri dodatno opterećuje budžet zdrastvenog sistema.

Za poboljšanje ove porazne statistike i uspešno lečenje srčane slabosti od velike važnosti neprestano podizanje svesti javnosti o srčanoj slabosti.

„Rana dijagnostika, dostupnost savremene terapije svima, uz praktikovanje zdravih životnih navika ključne za zdravlje svakog građanina Srbije“, poručuju lekari.

Istaknuto je da je COVID-19 pandemija usmerila pažnju javnosti na epidemiološke mere, prevenciju i lečenje ove nove virusne infekcije, ali da kardiovaskularne bolesti ostaju pandemija koja traje i svake godine u Srbiji odnose oko 52.000 stanovnika.