Svakog 1. decembra obeležava se svetski dan borbe protiv side koji je Svetska zdravstvena organizacija ustanovila 1988. godine. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 3.100 HIV pozitivnih građana, dok se oko 2.500 do 2.700 leči u zdravstvenom sistemu.

Šta je HIV, a šta SIDA (AIDS)?

AIDS je krajnji, uznapredovali stadijum infekcije uzrokovane HIV-om. Nastaje usled oštećenja odbrambene moći organizma koju prouzrokuje HIV. AIDS/sida su skraćenice nastale slaganjem početnih slova punog naziva bolesti na engleskom jeziku (Acquired Immunodeficiency Syndrome) ili francuskom jeziku (Syndrome de l’immunodéficience Acquise), a u prevodu na srpski znače: sindrom stečenog gubitka imuniteta. HIV je skraćenica od virus humane imunodeficijencije. HIV pripada porodici sporih virusa (lentivirusi), koji napada i postepeno uništava imuni sistem ljudi. Ovim virusom mogu se zaraziti samo ljudi i on se prenosi isključivo među ljudima.

HIV se ne prenosi sa ljudi na životinje ili biljke i obrnuto, niti putem predmeta, hranom, vodom, vazduhom, odnosno uobičajenim socijalnim kontaktima među ljudima. Prenos virusa dešava se samo kontaktom oštećene kože ili služokože sa zaraženim telesnim tečnostima (krvlju, genitalnim sekretima) ili putem majčinog mleka.

Кako se prenosi HIV?

HIV se prenosi na tri glavna načina:
• Seksulanim odnosom bez zaštite – bez upotrebe kondoma (vaginalni, analni ili oralni seks).
• Sa inficirane majke na dete (u toku trudnoće, u toku porođaja, dojenjem).
• Preko zaražene krvi, najčešće razmenom igala i špriceva i drugog pribora za injektiranje droge.

Važno je testirati se što pre, jer u slučaju da se utvrdi postojanje HIV infekcije, pre će se započeti odgovarajuća terapija i time značajno produžiti život, a moguće je preduzeti mere da se zaštite i drugi.

Šta je potrebno znati o testiranju na HIV

• Testiranje na HIV je jednostavno i ne oduzima mnogo vremena, a rezultati se dobijaju relativno brzo. Testiranje na HIV je poverljivo, anonimno i besplatno, a nije potrebna zdravstvena knjižica, odnosno uput od lekara.
• Jedino testiranjem na HIV se može utvrditi da li je osoba inficirana HIV-om, nijedan drugi način to ne omogućuje.
• Neophodno je da protekne do dva meseca od rizičnog kontakta da bi se moglo testiranjem utvrditi da je neka osoba inficirana HIV-om (pozitivan test na specifična antitela na HIV). Pre isteka ovog vremena, može se desiti da rezultati testa na HIV budu negativni, iako je osoba zaražena. Pre isteka navedenog vremenskog perioda, zaražena osoba može preneti virus iako rezultati testa pokazuju da je HIV negativna.

Najveći broj zaraženih HIV-om testira tek u uznapredovalom stadijumu infekcije, umanjuje šanse za kvalitetniji i dug život sa HIV-om, a povećava rizik da je inficirana osoba u međuvremenu bila prenosilac virusa na druge osobe. Nažalost, malo je i onih koji znaju da se sa HIV-om danas živi i da blagovremeno otkrivanje infekcije omogućava kvalitetno lečenje i dug život.

U poslednjoj dekadi broj osoba koje žive sa HIV-om je porastao za 17%

Testiranje nije zaštita od infekcije uzrokovane HIV-om, ali izbegavanje rizičnog ponašanja jeste. Pogrešno je uverenje da postoje rizične grupe ljudi. Postoji samo rizično ponašanje. Većina ljudi veruje da činjenica da ima stalnog partnera podrazumeva seksualne odnose bez rizika. Zanemaruje se činjenica da ljubav povezuje ljude i čini ljubavnu mrežu razgranatom. Čak i ako ste u životu imali samo jednog partnera, moguće je da je i on pre vas imao samo još jednu osobu, a ta osoba još jednu i ona jednu … U tom ljubavnom lancu, neko je nekada i negde mogao da ima bilo koju vrstu ponašanja koje je sobom nosilo rizik od dobijanja HIV-a. Zato stalna i pravilna upotreba kondoma nije zaštita samo od neželjene trudnoće, već je pre svega zaštita od prenošenja HIV-a i drugih polno prenosivih infekcija.

Trudnicama se poručuje da što ranije u trudnoći saznaju svoj HIV status. HIV se može preneti sa HIV pozitivne majke tokom trudnoće, porođaja i dojenja. Rizik da majka, ukoliko ga ima, prenese HIV na svoje dete je 40%. Ukoliko tokom trudnoće koristi adekvatnu terapiju i porodi se na odgovarajući način, ovaj se rizik smanjuje na samo 2%.

Istraživanja su pokazala da naši građani imaju visok nivo znanja, ali ga slabo primenjuju u praksi.Važno je znati da rano otkrivanje HIV-a omogućava blagovremeno lečenje, odnosno kvalitetan i dug život. U 22 grada u Srbiji, pri institutima/zavodima za javno zdravlje i zavodima za zdravstvenu zaštitu studenata, građanima je omogućeno da se dobrovoljno, besplatno i anonimno, testiraju na HIV uz adekvatno savetovanje.

Lečenje je dostupno svim osobama koje žive sa HIV-om, i u potpunosti je finansirano sredstvima Repuličkog fonda za zdravstveno osiguranje. Danas se osobe koje žive sa HIV-om u Srbiji mogu, osim u Beogradu, lečiti i u Nišu, Novom Sadu i Кragujevcu.

HIV je i dalje tabu – vreme je da ga razbijemo za dobrobit svih

Znanjem i pozitivnim primerima najbolje se bori protiv straha i predrasuda. U tom smislu veoma je važno da se u još većoj meri podigne svest stanovnika o značaju prevencije i testiranja na HIV. Istraživanje je pokazalo da uz nepostojanje svesti o stvarnim rizicima za dobijanje HIV-a, a što pak vodi neprepoznavanju sopstvenog rizičnog ponašanja, najčešći razlog za to što se neko nije testirao. Pored ovoga, stigma prema osobama koje žive sa HIV-om, tako i prema samoj bolesti, predstavlja dodatni faktor, zbog koga se mali broj ljudi odlučuje na testiranje na HIV.