Nušiću, čuvam te!

Zašto im ne dam da im ne daju da misle? Zato što želim da budu ljudi. Časni i pošteni, srčani, svoji, ljudi, ne poltroni, ne ulizice, ne prevaranti. Humani, kosmopolite, ljudi odrasli na pravim književnim vrednostima, biserima literature koje su nam formirale duboka shvatanja društvenih odnosa i onoga što se izdvaja kao dobro od onog što je loše. Što je i osnova hrišćanstva.

Ne dam im Nušića. Ne želim da tanane niti na kojima je pravio svoje ultimativne tipske likove nestanu u moru moderne „l art pour art“‚ književnosti.

Čuvam ministarku zbog sujete, zbog proste dobrote, zbog prostote, zbog sarkazma, zbog uzleta i pada, zbog iskonskog profila koji je lako prepoznatljiv.

Čuvam sreskog špijuna, zbog svih licemernih, namazih likova koje će sresti, zbog svih profila koji opstaju u svakoj vlasti, zbog svakog koji pliva i ispliva, ali i zbog svoje neodoljive karikature ličnosti i lepog, pravog humora.

Čuvam Agatona, zbog svih glava porodica, snažnog i odvažnog, profi lopova, noćne more današnjih notara. Masterclass Janketića ostaje na netu. Deco, gledajte ga!

Čuvam narodnog poslanika, tako prostog i malog, dosadnog i debelog, tako nepismenog i lakomislenog, tako minornog i ogromnog u svojoj nameri da bude vlast. Ej! Vlast!

Čuvam ženu bivšeg ministra, zbog okusa slave i moći, zbog bola i zbog nemoći.

Čuvam Peru pisara iz Administrativnog odeljenja zbog svakog malog čoveka koji je hteo nešto, ali su ga preskoćili. Uvek. A bio je stepenica.

Čuvam sreskog načelnika zbog društvene lestvice i klase, zbog svake kapi znoja za moć, zbog sitnih prevara i velikih bruka, zbog malih činovnika i telegrama iz prestonice. I naravno, svastikinog buta.

Čuvam Mister Dolara zbog malogradjana, zbog neostvarenih ciljeva i velikih razočarenja.

I nemojte više da sečete državne šume, odavno su već posekli u Ministarki. Zato i neće Nušića, jer je skenirao društvo i ostavio sken da gledamo gde smo i gledaju gde su.

Autorka teksta je Ivana Jocić Veselić, profesorka engleskog jezika i književnosti