Reditelj i glumac niškog Lutkarskog pozorišta preminuo je nakon teške bolesti. Zoran Lozančić laureat je najznačajnih priznanja iz oblasti lutkarstva, a smrt ga je prekinula u postavljanju predstave „Snežna kraljica“.

Glumačku karijeru počeo je u Narodnom pozorištu u Nišu osamdesetih godina dvadesetog veka, nastavio je u Narodnom pozorištu u Pirotu, a od 1983. godine je stalni član Pozorištu lutaka Niš u koje dolazi na insistiranje Jovana – Bate Putnika, velikana jugoslovenske režije.

Premijerne predstave odigrane u Pozorištu lutaka: „Mala Nušićijada“, „Pinokio“, „Ukradeni mesec“, „Čudno čudo“, „Klopka“, „Petar Pan“, „Poštovana deco“, „Priča o odbačenoj lutki“, „Ženidba cvrčka Primaša“, „Patkica Žutkica“, „Mudri Ciga“, „Mala princeza“, „U laži su kratke noge“, „Ah, sve to mora jadno dete“, „Braća Grim“, „Biberče“, „Vini Pu“, „Simfonja u bolu“, „Cirkus“, „Kuckava bajka“, „Hajdi“, „Kosmička jelka“, „Kako su postale ružne reči“, „Đilja Petre“, „Crvenkapica na zrnu graška“, „Staretinar“, „Frka u gradu M“, „Igra odbačenih lutaka“, „Čarobni klavir“, „Kir Janja“, „Lepotica i zver“, „Plava ptica“, „Olovka piše srcem“, „Bajka o Plačiću“, „Pepljuga“, „Trnova ružica“, „Lutkarska Biblija, „Snežana i sedam patuljaka“, „Bila jednom ljubav jedna“, „Šuma sniva“, „Miši ko i Mišisan“, „Meda među pticama“, „Ždralovo perje“, „Betmen i Lutkar“, „Uspavana lepotica“, „Velimir i Bosiljka“, „Svetloplavi Petar“, „Sveti Sava“, „Biberče“, „Boj na Čegru“.

Za ulogu Gospodina Vidakovića u komadu „Velimir i Bosiljka“ dobio je glumačku nagradu na Međunarodnom festivalu u Banja Luci 2000. godine.

Pored toga što je dosegao vrh lutkarske umetnosti kao glumac, glumac-lutkar, glumac-animator, 1993. godine ulazi i u svet lutkarske režije postavkom komada „Olovka piše srcem“. Usledile su predstave „Psić Tobi“, „Bila jednom ljubav jedna“, a 1998. godine i „Tri praseta“, kojom je Zoran Lozančić nagovestio novu rediteljsku poetiku, koja je predstavi, glumcima i saradnicima donela nagrade na mnogim festivalima. Dve godine kasnije režira „Čarobnjaka iz Oza“, potom „Lepoticu i zver“ i ponovo beleži uspehe na domaćim i inostranim festivalima. Nižu se nagrade za najbolju predstavu, režiju, scenografiju, animaciju, kreaciju lutaka, glumačke nagrade… Sav taj njegov rediteljski opus kao da je bio uvod u dela koja će ga, s pravom, svrstati u red najboljih srpskih reditelja.

Predstavi „Carev zatočnik“ koju je postavio 2005. godine dodeljeno je 19 nagrada na nacionalnim i internacionalnim festivalima i 5 nagrada na VI bijenalu scenskog dizajna Srbije. Time je postala najnagrađivanija predstava u istoriji Pozorišta lutaka. Pored toga u anketi niških „Narodnih novina“ proglašena je kulturnim događajem 2005. godine, a tu će titulu godinu dana kasnije poneti i njegova naredna predstava – „Mocart“. Gran Pri na festivalu „Pozorište Zvezdarište“, nagrada za scenografiju na Susretima profesionalnih lutaka Srbije i nagrda za režiju na festivalu „Zlatna iskra“, na kom je član žirija, ugledni evropski lutkarski reditelj Zvonko Festini izjavio da je „Lozančić trenutno najznačajnije rediteljsko ime u Srbiji“, samo su neke od nagrada koje svedoče da je Lozančićev „Mocart“ visoko estetizovana predstava.

Iz njegove rediteljsko-istraživačke laboratorije 2008. godine izlazi scensko viđenje Egziperijevog „Malog princa“, veliki lutkarski spektakl koji osvaja nagrade i aplauze gde god da se izvodi: zagrebački „PIF“, beogradski „Festić“, „Pozorište Zvezdarište“, Susreti profesionalnih pozorišta lutaka Srbije…

„Pinokio“, predstava rađena u kombinaciji maske, lutke i dramske igre glumaca osvaja godinama generacije i generacije mališana, što je potvrdila i nagrada dečijeg žirija na festivalu „Pozorište Zvezdarište“.

„Alisa u zemlji čuda“ je predstava za koju je Zoran Lozančić najavio novinarima uoči premijere da će publici ponuditi drugačiju estetiku od one koja je „filmovana“ i igrana svuda u svetu, a to je na sceni i potvrdio. Bio je to još jedan vešt, očaravajući i poetski rediteljski rukopis ovenčan brojnim festivalskim nagradama.

„„Snežna kraljica“, još jedna bajka koju je Zoran Lozančić želeo da postavi na scenu svog i našeg pozorišta, bajka sa kojom i za koju je poslednjih dana živeo. Tu viziju podržala je direktorka Milica Radulović uz nadu i želju da njegovu magiju ponovo vidimo na sceni. Ali te snove dosanjaće njegove kolege Jelena, Ceca, Dacko, Tanja, Aleksandra, Marija, Mladen, Uroš, Gaga, Dušan i Aleksandar zajedno sa kolegama iz tehnike. Verujemo da će Zoran Lozančić, pozorišni čarobnjak, na dan premijere biti sa nama“, kažu u Lutkarskom pozorištu.

Po želji Zorana Lozančića komemoracije neće biti i dan sahrane neće biti objavljen.