Ovih dana je moj mali eksperiment prošao odlično! U gužvi, saobraćaju, jutarnjem ludilu grotla Balkana i opštem zastoju saobraćaja zbog pruge koja preseca grad i nervoznih vozača i opuštenih pešaka, tokom stalnog menjanja stanica, naišla sam na neki od Bg radija sa klasičnom muzikom. Ruka više nije menjala kanale.

Otvorila se velika pozornica, užurbani niški akteri su izašli, čekajući nove taktove i ritam. Platila za front seat za premijeru Niškog prolećnog jutra.  Evo šta sam videla…

Uzastopno nizanje tonova Niša je melodija nemirnog ritma. Iznerviran forte vozač, sa cigaretom u uglu usana, zbog adagio pešaka nervozno okrenu volan u stranu i presto zatrubi i nešto strašno opsova. Dečica sa šarenim rančevima su alegro poskakala na putu do svoje obližnje škole prepričavajući zgode jučerašnjeg dana u školi. Zgodna, visoka devojka je u moderato tempu prelazila ulicu nišeći se sigurno u svoj izgled i u fortissimo poglede studentarije ispred Pravnog. Starac je piano išao, korak po korak, držeći štap i kesu sa obližnje pijace u kojoj su bile dve jabuke i pola kilograma jagoda. Prodavačica iz malene piljare je vivo iznosila voće i peciva iz kamiona koji je na kratko stao ispred njene radnje. Mladi par je lento šetao parkom, zagrljen i potpuno u svom svetu. Automobili, buka, voz, galama…sve je dobilo svoj ton i tempo. Ne škodi da se proba. Neka druga dimenzija, drugi ugao, pogled. Zavisi od nas, ne od njih.

Sutra slušam operu. Jedva čekam da niške ulice i trgovi se pretvore u Milansku skalu. Biće to gala veče! Imam karte za još dvoje, ako ste slobodni…

Za Novinari Online šeta, fotografiše i piše Ivana Jocić Veselić