Promocija monografije o Vasiliju Perevalovu, doajenu niške vajarske scene, biće održana u petak, 29. marta 2019. s početkom u 13.30 sati u Oficirskom domu u Nišu.
U promociji će pored umetnika učestovati istoričari umetnosti Radmila Vlatković i Milica Todorović i pedagog Miroslav Petrović.
Monografija sadrži 120 strana, podeljena je na osam poglavlja i bogato ilustrovana sa osamdesetak kolor reprodukcija skulptura iz čitavoj opusa umetnika.
Autori tekstova su mr. Miodrag Anđelković, Radmila Vlatković i Milica Todorović.
U okviru poglavlja „Iz recenzije“ sakupljeni su i objavljeni tekstovi Vojislava Devića, Zlatimira Markovića i Miodraga Anđelkovića pisani povodom ranijih samostalnih izložbi umetnika.
Izradu fotografija i grafički dizajn potpisuje Danilo Dačić, dugogodišnji profesor Umetničke škole u Nišu.
Izdavač monografije je Galerija savremene likovne umetnosti Niš.
Stvaralački put Vasilija Perevalova (Niš, 1937) traje duže od pedeset godina.
Kada se nakon diplomiranja na beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti (1963) vratio u rodni grad , počeo je profesionalnu karijeru koja se odvijala paralelno na dva koloseka: pedagoškom i umetničkom.
Sa nešto starijim kolegama (Aleksandar Šakić, Nikola Antov, Dušan Donkov) pripada generaciji umetnika koja je značajno doprinela razvoju i afirmaciji vajarstva u Nišu, ukuljučujući ga u aktuelne tokove.
Motivski repertoar dela Vasilija Perevalova ima svoje izvorište u svetu figuracije, zoomorfnim motivima i organskim formama, ali se u njihovoj skulptorskoj obradi umetnik opredelio za princip sublimacije i redukcije forme različitih nivoa, dajući svojim delima uglavnom karakter asocijativnog sa retkim ekskurzima u domen čiste apstrakcije.
Pored standardnih skulptorskih materijala (bronza, terakota, gips) često je eksperimentisao i ispitivao mogućnosti primene novih materijala u vajarstvu.
Sredinom sedamdesetih godina XX veka, počeo da radi u poliesteru kao prvi u Nišu i jedan od retkih u Srbiji. Od tada do danas, Peravalov koristi različite vrste veštačkih materijala pribegavajući raznovrsnim postupcima u radu i obradi, često obogaćujući svoje skulpture i hromatskim vrednostima.
Objavljivanje monografije „Vasilije Perevalov“ je ne samo doprinos razvoju publicistike ovog tipa već i svojevrsni omaž umetniku, simbolična zahvalnost sredine u kojoj živi, za doprinost koji je dao svojim pedesetogodišnjim stvaranjem.
