DESANKI MAKSIMOVIĆ

Oprosti im što su ustrelili pticu svaku
kraj tvoje glave što slobodno leti,
što joj ugušiše pesmu, bunu nejaku
jer, tobože, vremenu novom preti…

Oprosti što zamutiše potoke tvoje,
zgaziše cvrčke, raskomadaše cveće.
Da svako od njih poznaje ko je,
ne bi u zločin stupio – smelo, u proleće.

Oprosti što izdaju svoj jezik i dom,
što decu svoju bezglavo sakate.
Njihov je duh neljudski, hrom;
razum im teški mrakovi prate.

Oprosti im što tvoj sklad i slik mrve,
što omču meću na čitav lik tvoj,
što sebe stavljaju uz sitne crve
ne znajući njihovu čestitost i znoj.

Oprosti im, Pesniče, što tvoju samoću
i Ljubav tragičnu – tvoju veru čistu –
razapinju na krst zubima što cvokoću,
ne misleći na tvoje mesto u Hristu.

Oprosti im, oprosti za sve tvoje muke
što na njih pljunuše, na porod tvoj ceo.
Kod nas je tako – tri dana bruke,
al’ ne smemo im dati tvoj božanski veo!

Oprosti što tvoj i srpski zavičaj truju,
što satiru mudrost pokoljenju novom.
Nisu kadar neljudi tvoj šapat da čuju,
niti da se umiju preblagim ti slovom.

Oprosti, najzad, što te zveri bude
i brišu ti ime, a spomenik skrnave.
Ima li pomilovanja za takve neljude,
koji se u sopstvenom zločinu dave
al sobom povlače i čitav svoj rod?
Desanko draga, tvoja barka, tvoj brod
veliko blago čuva, misli i slova.
Tvoje će ime zvoniti za vjek i vjekova
i novi će čovek, ipak, poznati tvoj hod.

Beograd, 6. 6. 2020

Autor pesme je glumac Dušan Matejić