“Ideologija kao politička stvar više ne postoji. Postoji samo jurnjava za novcem i za sticanjem. To je taj monetarni sistem u kojem danas živimo”

Na pozorišnom festivalu Teatar na raskršću odigran je “Balkanski špijun” Dušana Kovačevića u izvođenju Narodnog pozorišta u Beogradu.

Ulogu Ilije Čvorovića realistično i nadahnuto doneo je glumac Ljubomir Bandović.

On kaže da ga od početka rada na predstavi zanima scenska istina i da na svakom izvođenju dođe do neke nove istine.

“Meni je najindikativnije ono od čega sam pošao i što sam hteo da prevedem u scensku istinu. To dvoje ljudi, ta Danica i taj Ilija su uspeli u svoja 4 zida ono što je bio njihov zadatak kao roditelja, kao nukleusa, kao nosioca porodice.

Uspeli su i to sa ocenom 10 da iznedre ovakvo dete u današnje vreme.

Kad izađu iz kuće onda ih napolju čeka neki licemerni monetarni svet u kome se oni baš ne snalaze”, kaže Ljubomir Bandović.

Promena statusa preko noći

Za razliku od originalnog teksta iz 80-tih, današnji Ilija Čvorović sa svojih 50 godina rođen je 1969. godine.

Ipak, kako kaže Bandović, neke stvari su jednostavno iste, neke potpuno drugačije.

“I 1984. Ilija je gradio kuću 25 godina i danas je gradi 25 godina.

Meni je najindikativnija rečenica u komadu, koju izgovara moja ćerka, a koja je meni mnogo odredila moj odnos prema Iliji – Mnogo me je sramota što sam se zaposlila preko veze.

A onda njena majka Danica nastavlja, pa kako bi drugačije, danas je jedino tako moguće, preko stranke, preko veze, preko kreveta.

Mediji pričaju da to sad može preko noći, i status, i obrazovanje i sve ostalo.

Sad odeš i kupiš diplomu”, kaže Bandović.

Danas smo svi na ivici

Bandović kaže da je u dogovoru sa rediteljkom Tanjom Mandić Rigonat, hteo da napravi nekoga, za koga ne može da se kaže ni kriv ni dužan, ali nekoga kome je toliko predstavljena iluzija da je on u situaciji da počne da stvara svoju deluziju.

“Znači jedno je ono što on primi, drugo je ono što on razume, a sasvim treće ono što on interpretira. I naravno da u tom smislu on postaje neuk i nevešt u tome kakve načine bira.

I mi smo svi danas, ako ćemo da se složimo, na ivici svakog dana, na semaforu, u prodavnici – e sad će jedan da mi plati za sve ove koji me danas gaze i ponižavaju”, kaže Bandović.

Da li je ovo umetnost ili mi?

Trebalo je umesto Staljina u novom čitanju ubaciti nešto drugo i tako se došlo do “moje zemlje”. Kada je Dušan Kovačević gledao generalnu probu, kaže Bandović, prokomentarisao je da ne zna gde u tekstu prestaje on, a počinjemo mi.

“Vi odlučite koliko je ovo umetnost, a koliko mi.

To su te neke današnje istine. I kad smo na probama došli do moje zemlje umesto Staljina, i kad je Duško to na kraju gledao, na generalnoj probi i na premijeri, oba puta srećan kao dete, njegova rečenica koja je mene umirila je bila – ne znam gde prestajem ja, a gde počinjete vi.

Ni ja se danas ne bih setio Staljina umesto moje zemlje”, pojašnjava Bandović.

“Balkanski špijun” prikazan je 15. marta na festivalu “Teatar na raskršću” u Narodnom pozorištu u Nišu.

Režiju potpisuje Tanja Mandić Rigonat, a igraju Ljubomir Bandović, Nela Mihailović, Dušanka Stojanović Glid, Кatarina Marković, Milutin Milošević i Vanja Milačić.

Opširnije o predstavi OVDE.

O tome ko je sve dobio nagrade na festivalu pročitajte – Teatar na raskršću: Sumrak bogova najbolja predstava pozorišnog festivala u Nišu.