Povodom obeležavanja jubileja, stogodišnjice rođenja Duška Radovića, pripremljena je obimna monografija posvećena velikanu naše pisane reči. U njoj su prikazani neobjavljeni tekstovi, privatne prepiske i dokumentacija.
Osmišljena u saradnji sa Milošem Radovićem, monografija posvećena Dušku Radoviću, pored njegovih do sada neobjavljenih tekstova, beležaka i crteža, sadrži i njegovu privatnu i poslovnu prepisku, svedočenja njegovih bliskih prijatelja i saradnika, kao i skeniranu arhivsku i drugu građu (crteže, pisma, razglednice, nacrte, crtice i slično). Matija Bećković, kojeg za Duška vezuje dugogodišnje iskreno prijateljstvo, u knjizi se pojavljuje kao narator čije pripovedanje povezuje prikupljenu građu.
Monografija 100 godina Duška Radovića nastala je sa željom izdavača za ponovnim uspostavljanjem sistema vrednosti kojima se u svom životu i stvaralaštvu vodio Duško Radović. Knjiga se obraća najširoj čitalačkoj publici, koja je uvek prepoznavala iskrenost, jednostavnost i mudrost Duškove reči. Sa druge strane, ovo izdanje je namenjeno i stručnoj (književnoj, medijskoj, intelektualnoj) javnosti koja nije uvek do kraja prepoznavala značaj Duškovog dela i pruža joj intiman uvid u Radovićev opus.
Monografiju je priredila Zorica Hadžić, a za nesvakidašnji izgled ovog po svemu luksuznog izdanja pobrinuli su se Slavimir Stojanović Futro i Boris Bota Miljković.
„Ideja nam je da se šira čitalačka publika, ali i stručna javnost – posredstvom arhivske građe, do sada uglavnom neobjavljenih svedočanstava i arhivskih tekstova – još jednom, na kreativan i inovativan način, upozna sa likom i delom Duška Radovića. Cilj nam je da se Radović publici predstavi kao autentičan stvaralac i jedinstven fenomen naše kulture: kao velikan pisane reči, autentičan i inovativan medijski stvaralac, slobodni mislilac, društveni kritičar, analitičar i neprevaziđeni poznavalac našeg mentaliteta“, poručuju iz izdavačke kuće Mascom.
O Dušku Radoviću
Dušan Duško Radović pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik, rođen je u Nišu 29. novembar 1922, a umro u Beogradu 16. avgusta 1984. godine. Bio je glavni urednik Pionirskih novina, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista Poletarac, novinar Borbe i (od 1975. godine) urednik Studija B.
„Pisati sam počeo u samoodbrani. Branio sam se od svih koji su me ugrožavali zdravljem, snagom, lepotom, boljim uspehom u školi. Vadio sam se, dokazivao i sebi i drugima da sam samo drukčiji a ne gori od njih. Ima i izuzetaka, ali ja mislim da je umetnost posao za one koji imaju problema sa sobom. Oni razvijaju čula i osobine koji nisu potrebni zdravim i uspešnim ljudima. Niko bolje ne poznaje ljude od umetnika. A to dragoceno znanje stiče se dramatičnim poznanstvom sa samim sobom“, govorio je Radović o pisanju.
