Na Međunarodni dan Roma donosimo priču o duhovnom mestu koje briše granice između religija, identiteta i vremena.

U blizini Beogradske kapije niške Tvrđave, između kamenih zidova koji pamte vekove i legendi koje i dalje žive među ljudima, nalazi se jedno od najneobičnijih mesta duhovnosti u Srbiji – svetilište Zajde Badža.

Nekada ekskluzivno mesto vere niških Turaka, danas je to svetilište koje čuva kolektivno pamćenje Roma, ali i prostor u koji dolaze i hrišćani, muslimani, znatiželjnici, oni koji veruju i oni koji tek tragaju za verom.

Bele sveće i tihe molitve

Slaviša Ilić iz Niša dolazi ovde već više od četiri decenije, još od srednje škole. Četvrtkom, kako tradicija nalaže.

„Osećam se bolje kad sam ovde. Neka tišina, mir, nešto što ne mogu da objasnim. Kad zapalim sveću, kao da se nešto u meni razjasni“, priča Slaviša dok gleda u plamen koji polako treperi u zavetrini svetilišta.

Bele sveće, i samo bele, pale se isključivo četvrtkom. To je dan Zajde Badže, kako vernici kažu. Tog dana, brojni Romi dolaze da se pomole. Za zdravlje, sreću, ljubav. Neki u tišini traže oproštaj. Drugi, pravdu.

Svetilište koje nije ničije – i jeste svačije

Porodica Ališanović već više od tri decenije brine o svetilištu. Dočekuju vernike, postavljaju ikone, pomažu oko sveća, čuvaju priče i atmosferu mesta.

„Ovo je mesto za sve, i Rome i one koji nisu Romi. Nije važno koje si vere, važno je da dolaziš s poštovanjem“, kaže Nikola Ališanović, potomak porodice koja generacijama čuva svetilište.

Njegove reči odražavaju suštinu ovog prostora, to nije samo islamsko svetilište, iako ima muslimansko poreklo. To nije ni crkva, iako hrišćani dolaze. To je mesto koje pripada ljudima koji veruju u nešto više, bez obzira na ime koje tom nečemu daju.

Legenda o ženi koja je letela

Ko je bila Zajde Badža? Odgovor nije jednoznačan. Prema predanjima, bila je derviška posvećenica, verovatno iz melevijskog reda. Poštovana među muslimanima, živela je po strogim pravilima islama.

„Možemo je zamisliti kao neku vrstu islamske monahinje. Nakon smrti, sahranjena je pored kapije. Vremenom su se oko nje isplele brojne legende. Kažu da je letela preko zidina, da je putovala do Meke, nosila poslastice svom gospodaru. Iz tih priča nastaje i kult, nešto što je više od religije“, kaže istoričar Goran Milosavljević.

Iako je broj muslimana u Nišu danas zvanično mali, na terenu je slika drugačija, kako objašnjava istoričar Milosavljević, romska zajednica čuva elemente islama, ali i otvara prostor za preplitanje s hrišćanskom tradicijom. Upravo na tom spoju raste značaj Zajde Badže.

Niš: Grad koji uči iz prošlosti

Zajde Badža se danas nalazi odmah pored Beogradske kapije, jedne od najlepših i najukrašenijih kapija niške Tvrđave. Do nedavno skrivena iza Cvetne pijace, kapija je sada deo šireg plana obnove i otkrivanja istorije grada.

„Kada ljudi dođu da vide kapiju, često završe i kod Zajde Badže. To je prirodan spoj“, objašnjava Milosavljević.

U vremenu kada svet često deli sve – veru, poreklo, nasleđe – priča o Zajde Badži nudi drugačiju perspektivu. Ona podseća da granice nisu uvek tamo gde ih ljudi crtaju. Da duhovnost nije vezana za etničku pripadnost. I da Romi, kroz ovo svetilište, čuvaju jedan deo nasleđa koji pripada svima – onima koji se sećaju, i onima koji tek uče.