U medijima radi više žena, ali ih je manje na rukovodećim funkcijama

U Srbiji su žene kao radnice u medijima natprosečno zastupljene, čak 63%, dok je vidljivost žena u vestima jako niska, za 5% niža od svetskog proseka i za 8% od evropskog. Svetski i evropski prosek je skoro ujednačen, te su žene kao novinarke i reporterke u ukupnom broju medijskih profesionalaca zastupljene 40%, odnosno 41%.

O ovoj temi, kao i o seksizmu i diskriminaciji u medijima i o akušerskom nasilju u Nišu i na jugoistoku Srbije u našem podkastu Svet na leđima žene govorile su glavna i odgovorna urednica portala Mediareform Tamara Stankov i novinarka Južnih vesti Jovana Stojanović.

Da li je novinarstvo postalo ženska profesija?

Da je novinarstvo u Srbiji ženska profesija smatraju obe sagovornice i ističu da je takva situacija na terenima i u redakcijama. Prema njihovim rečima postoji tu i druga strana, a to je da su muškarci uglavnom na uredničkim i rukovodećim mestima u medijima.

„Novinarstvo je možda čak i pretežno ženska profesija, činjenica je da nas ima više na terenima. Ali to je takođe i najmanje plaćen posao u medijima, tako da i tu postoji neka povezanost. Koliko je dobro toliko možda uzrok i nije tako dobar. Čini se da se novinari uglavnom odlučuju za muške sagovornike, ne znam zašto je to tako, iz nekog razloga iz mog iskustva izgleda kao da imaju veće poverenje u muškarce. Recimo u redakcijama kada neki građanin dođe da se žali, on kaže „a jel ima tu neki kolega sa kojim bih mogao da pričam?“. A verovatno je to uzročno posledično. Ima manje žena u prilozima, ljudi ih automatski manje vide, manje im veruju. Kad ih vide onda je to čudno, a mislim da imamo stručnjakinje na razne teme koje mogu da pričaju o najrazličitijim temama i mislim da bi i to moralo da se menje. Makar da se pre odlučujemo za žene sagovornice na važne teme“, kaže Tamara Stankovi iz Mediareform.

Tamara Stankov, glavna i odgovorna urednica Mediareform

„Južne vesti su sada ženska redakcija. Čini mi se i da dosta na terenu ima žena novinarki, ali ti urednici koji sede u redakcijama uglavnom su muškog pola. Volela bih da se i ta slika menja, jer nam fale muškarci na terenu. Mislim da je njihov pogled drugačiji i da bi trebalo da ih ima više. Mogli bi da imamo više urednica, Tamara (Stankov) je jedan dobar primer, a mislim da bi bilo dobro kada bi imali žene na nekim višim pozicijama. To bi dosta promenilo sliku“, kaže Jovana Stojanović iz Južnih vesti.

Upotreba rodno osetljivog jezika i seksizam

U Srbiji je Zakon o rodnoj ravnopravnosti stupio na snagu 1. jula 2021. godine i uređuje pojam, značenje i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Ovim Zakonom upotreba rodno senzitivnog jezika obavezna je u institucijama i medijima.

„Meni je veoma važno da koristim rodno senzitivni govor. Često mi se desi da mi je tekst potpisan samo inicijalima i onda u komentarima vidim: pravo za ovog novinara, ovaj novinar je pokidao. I onda pozovu redakciju i kad mi čuju glas, iznenade se što sam žensko. A što se tiče rodno senzitivnog jezika mislim da smo to previše banalizovali i da to gledamo kao sprdnju. Ja sam uvek koristila takav jezik“, kaže Stojanović.

Da je seksizam pojam koji označava diskriminaciju zasnovanu na osnovu polnih karakteristika i da se seksistički stavovi u društvu najviše prenose kroz obrazovni proces i medije smatra 91,5 odsto ispitanika u istraživanju „Seksizam u svakodnevnom životu i medijima“ koje je sprovela Nova mreža iz Niša.

„Verujem da je slika svuda slična kada je u pitanju Srbija, međutim pretpostavljam da se za mesta van Beograda manje priča i da te teme nisu popularne. Poslednjih godina se više priča o tome. Postoje tu dva problema, jedan je seksizam u medijima, u redakcijima, u medijskim kućama, a drugi je za šta sve mi odgovaramo, a to je izveštavanje o seksizmu, o diskriminaciji, o rodnoj ravnopravnosti. Ono što je važno je da se što više nas uključi, da o tome pričamo. Kad se pomene rodna ravnopravnost komentari znaju da budu užasni na mrežama, i to ne od muškaraca nego od žena. Čini mi se da su one veći seksisti od muškaraca. Ako budemo više pričali o tim temama onda će se i to menjati. Malo je teže na jugu, kao i za sve ostale teme“, kaže Stankov.

Akušersko nasilje u Nišu

Novinarka Jovana Stojanović tokom prošle godine započela je serijal istraživačkih tekstova o akušerskom nasilju u Nišu otprilike u isto vreme kada je objavljen i izveštaj „Tretman žena u ginekološko-akušerskim ustanovama“ koji su sastavile advokatice Marina Mijatović, Jelena Stanković i Ivana Soković Krsmanović.

„Tu temu sam pokrenula pre povratka sa porodiljskog odsustva. Čula sam razna iskustva žena i nekako nisam htela da verujem da je to tako moguće. Ja nemam lično mnogo loše i stravično iskustvo zbog kog ne bih više želela da imam decu, ali ima takvih primera. Mnogo se žena javilo, nisu htele da im spominjem ime. I čekala sam sagovornike iz Kliničkog centra jedno mesec i po dana, i onda sam ih dobila, ali mislim jednokratno. Žao mi je, jer moj cilj nije bio niti da nekog prozovem, niti da sad ja označim Klinički centar kao da se tamo ženama radi ne znam šta, nego da prenesem to iskustvo. Htela sam na to da ukažem i da podignem i njima svest da se to zaista dešava u njihovoj ustanovi i da pokušamo da popravimo situaciju. Ja neću od te teme da odustanem, imam u planu da se i dalje time bavim. Mislim da svi treba da imaju bolje uslove, mislim da žene to zaslužuju i da ne sme da bude tako“, kaže Stojanović.

Prvu epizodu podkasta Svet na leđima žene pogledajte na kanalu Novinari Online.

*Podkast je deo projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Preporučujemo

Značaj 8. marta: Borba za ravnopravnost i podsećanje na neplaćeni rad žena

Međunarodni dan žena ne predstavlja samo priliku za slavlje...

Uspešno završen još jedan krug CeraVe Days projekta na fakultetima u Srbiji

Realizovano više od 700 besplatnih pregleda dermatologa, 250 studenata...

Ratni pakao u Tel Avivu: Niška rukometašica svedoči o dramatičnim trenucima

Mlada sportistkinja vratila se kući nakon granatiranja Ratni užasi koji...

Najnovije