Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen Preobraženju Gospodnjem.

Ova svetkovina se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, a posvećena je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor u Svetoj zemlji (Izraelu) kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Praznična trpeza bogata vinom i ribom

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Na kraju svete liturgije se osvećuje grožđe.

Takođe se ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.

Ikona Preobraženja nalazi se često na ikonostasima. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.

Narodna verovanja

U narodu postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, da od danas noći postaju hladne kao i da današnji dan najavljuje skori dolazak jeseni.

Kako se veruje, od danas se nikako ne treba više kupati u otvorenim vodama, rekama i moru. Na Preobraženje nikako ne valja ni preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv i krmeljiv.

Nije dobro ni da neko tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i ne postanu raspikuće.

Nekada je očigledno postojalo vreme kada je posle sredine avgusta bivalo sve hladnije, a leto je prolazilo. Tako je i nastala izreka:

“Preobraženje je, preobražava se i gora i voda”.

Mnogi neće da okuse grožđe pre 19. avgusta jer se tek posle Preobraženja ono “preobrati” u zrelo.

U nekim krajevima Srbije beru se lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Veruje se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.

Majke na danšnji praznik maloj deci prišivaju parice na odeću da bih ih zaštitile od demona.

Ovo je poslednji dan kupanja u rekama – onoga ko ovo ne poštuje i posle Preobraženja se kupa, uješće zmija, ili će se “pre’laditi i zakačiti neku boleštinu”.

Neke porodice slave krsnu slavu.

Praznik Preobraženje slavi se na istoku od sedmog veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine