Narodne nošnje izvor inspiracije u modernom stvaralaštvu
Udruženje “Čuvari tradicije” organizuje Reviju narodnih kostima i nakita iz Nišavskog, Zaječarskog, Topličkog, Pirotskog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga.
To je jedan od načina da se pruži podrška nematerijalnom kulturnom nasleđu i da se ljudi, pored onih koji se već time aktivno bave, njime inspirišu, kažu organizatori.
„Ovo je prva revija narodnih kostima koja se organizuje u Nišu, a cilj je da prikažemo običaje, folklor i nošnju našeg kraja“, ističu iz Udruženja.
Revija narodnih kostima i nakita biće održana u petak 13. septembra u Sali Oficirskog doma od 19 časova, a ulaz je besplatan.
Reviju podržavaju Grada Niš, Nišavski okrug i Kancelarije za mlade Grada Niša.
Šajkača, anterija, zubun, tkanica, čakšire, dolama, džemadan, jelek, libada, fistan, šalvare, čarape i opanci
Srpska narodna nošnja zauzima istaknuto mesto u kulturi i tradiciji srpskog naroda.
Njena uloga kroz istoriju je veoma bitna kao simbol etničkog identiteta, a ističe se i po likovnim i estetskim vrednostima. Do danas su uglavnom sačuvane odevne celine iz 19. i prve decenije 20. veka, sa raznolikim oblicima i ukrasima kako u ženskim, tako i u muškim nošnjama.
Opanak, simbol Srbije
Svaku oblast koju su nastanjivali Srbi kroz istoriju, karakterisala je posebna narodna nošnja.
Po načinu odevanja prepoznavalo se ne samo odakle je ko nego, naročito u mešovitim etničkim sredinama, i kojoj etničkoj, odnosno nacionalnoj zajednici pripada.
U svom istorijskom razvoju, narodna nošnja je imala višestruka značenja u životu naroda, ali su raznovrsne nošnje bile izložene i mnogobrojnim uticajima između različitih etnosa.
Tako su, osim obeležja vremena u kome su rukotvorene i nošene, u njima sadržani i drugi elementi iz proteklih vremena.
Delovi odeće koji se nosili u 19. veku u Srbiji, a danas su uglavnom deo folklornih igara i nastupa su: šajkača, anterija, zubun, tkanica (vrsta pojasa), čakšire, dolama, džemadan, jelek, libada, fistan, šalvare, čarape i opanci.