Sa namerom da se javnosti predstave prve školovane žene u Srbiji i ukaže na značaj aktivnog angažovanja u zajednici, udruženje slikara i slikarki „Kornjača“ organizovalo je izložbu „Muzej žene“.

Večita inspiracija: Žene koje su promenile Srbiju

Na izložbi su prikazane priče prvih 14 žena koje su se školovale u Srbiji u 18. i 19. veku i svojim angažovanjem bile značajne za razvoj kulture, umetnosti i nauke, a izostavljene su iz udžbenika i redovnih istorijskih zabeležaka.

To su: Marta Jorgović (Marta Neškova; oko 1742 – oko 1780), koja je bila prva devojka koja je završila Prvu srpsku gimnaziju u Novom Sadu; Sofija Anastasijević (nema podataka), navodno prva učiteljica u Prvoj ženskoj školi u Srbiji; Evstahija ot Arsič (Jevstahija Arsić; 1775-1843), prva žena iz Srbije koja je štampala svoja književna dela; Judita Horovic (1787-1857), prva je samostalna preduzetnica na našim prostorima; Ekaterina Braćevački Jovanović (Katarina Jovanović; 1809-1846), jedna od prvih učiteljica u Zemunu u prvoj osnovnoj “Ženskoj školi” malo posle njenog osnivanja, više puta nagrađivana za svoj rad; Marija Milutinović Punktatorka (1810-1875), prva žena advokat u Srbiji, a veruje se i prva žena koja je koristila peglu u Beogradu; Persida Karađorđević (1813-1873), smatra se da je osnivačica prvog srpskog pozorišta; Katarina Ivanović (1811/1819-1882), prva obrazovana slikarka u Srbiji, zaslužna za nove teme u srpskom slikarstvu XIX veka, prva koja je naslikala portret građanke u Srbiji, a 1876. postala je članica Srpskog učenog društva i prva žena akademik kod Srba; Marija Popović Trandafil (1816-1883), osnivačica “Zavoda za negu i izdržavanje sirote i siromašne srpske dece” u zgradi koja danas pripada Matici srpskoj u Novom Sadu; Anka Obrenović (1821-1868), jedna od prvih prevoditeljki, prva žena koja je odbacila narodnu nošnju i uvela evropski način odevanja i društvenih običaja; Vilhelmina Mina Karadžić (1828-1894), jedna od prvih slikarki i autorki proze/romana; Milica Stojadinović Srpkinja (1828-1878), pesnikinja, prevoditeljka, sakupljačica narodnih umotvorina; Savka Subotić (1834-1918), prva aktivna borkinja za ženska prava, inicijatorka osnivanja “Prve ženske zadruge” u Novom Sadu i Više ženske škole u Pančevu i Draginja Ružić (1834-1905), koja se smatra prvom srpskom profesionalnom glumicom.

Ideja grupe umetnika iz udruženja „Kornjača“ bila je da slika savremena dela sa temom žena koje su se prve školovale u Srbiji, u vreme kad to nije bilo moguće, i žena koje su se borile za ženska prava kada ona nisu ni postojala.

„Mnogo je važno da ljudi razumeju da svako društvo može da se menja samo aktivnim angažovanjem, a to podrazumeva pre svega solidarnost. Moramo zaista da osećamo potrebu da se solidarišemo sa svima koji trpe zbog nečega u zajednici i da se podjednako angažujemo kao tada u 19. veku“, kaže Violeta Šošić, članica udruženja „Kornjača“.

Muzej žene: Kada nije bilo moguće, one su uspele

Ovom izložbom žele da javnost upoznaju sa istorijskim činjenicama, koje nisu dovoljno poznate i da žene koje zaslužuju ogromno poštovanje za svoj rad od pre 200 ili više godina budu prepoznate na pravi način.

„Poruka ženama je da pažljivo pročitaju sva ova imena sa izložbe, da pažljivo pročitaju šta su sve ove žene uradile i da zamisle kako je to bilo teško uraditi u 18. i 19. veku, pa da makar delić te energije mobilišu da pomognu kvalitetu života u zajednici, jer – kad su ženska prava ostvarenija, i celo društvo je demokratičnije, konkretnije i bolje“, dodaje Violeta Šošić.

Izložba je simbolično otvorena 8. marta i biće postavljena do 8. aprila u izložbenom prostoru „Kornjače“ u Carigradskoj ulici u Beogradu.

Udruženje slikara i slikarki „Kornjača“ osnovano je 2017. godine sa ciljem da afirmiše umetnost i međusobno približi autore i ljubitelje slikarstva.

Jedna od osnovnih ideja kojom se rukovode jeste da se treba aktivno zalagati za ono što volimo i u šta verujemo, da se povezujemo sa ljudima koji dele naše vrednosti.