Sećanja ne blede. Ona su nekada potisnuta događajima koji ispunjavaju život, ali onda se pojavi momenat kada vatromet sećanja ispliva na površinu.

Tako se desilo i sa jednom devojčicom koja ima deset godina i koja je imala za domići zadatak da napiše priču o dragoj osobi.

Nije se dvoumila iako je znala da će vršnjaci iz razreda pisati o mamama, sestrama, braći, drugaricama.

Ona je pisala o osobi koja već devet godina nije sa njom i koja ju je napustila kada su njoj bile samo dve godine.

To je dokaz da sećanja ne blede, da su samo negde duboko sakrivena i da je potreban jedan trenutak da ona ponovo zaiskre i ožive. Ovog puta sećanja je pokrenuo domaći zadatak.