Logor Crveni krst bio je koncentracioni logor lociran u industrijskoj zoni Niša u Srbiji.

Njime su upravljali Nemci tokom Drugog svetskog rata. Logor je bio smešten u neposrednoj blizini železničke stanice „Crveni krst“ u Nišu, u zgradama koje su do okupacije služile kao vojni magacin. 

Logor je formirao šef Gestapoa – kapetan Hamer, u septembru 1941. godine.

Prvi zatočenici logora bili su Jevreji iz Niša i Jugoistočne Srbije. Pored Jevreja, u logoru su bili i Srbi-taoci.

Rasna mržnja proistekla iz nacističkog koncepta nadrase pokazala je svoje lice i na ovom mestu.

Prema procenama, kroz logor je prošlo 30.000 ljudi, žena i dece, od kojih je 10.000 streljano na brdu Bubanj, a veliki broj interniran u druge nacističke logore na teritoriji Austrije, Nemačke, Poljske i Norveške.

Osim Srba, Jevreja i Roma u logoru je okončao život i manji broj savezničkih i ruskih vojnika.

Rešeni da se odupru, logoraši su 12. februara 1942. godine izveli jedinstven poduhvat u porobljenoj Evropi – izvršili su proboj i bekstvo iz logora. 

U toku 1944.godine, predosećajući kraj, nacisti su uništili dokumentaciju, spalili posmrtne ostatke streljanih na Bubnju i 14. septembra 1944. likvidirali poslednjih 36 logoraša.

Jedna od činjenica koje ovaj logor izdvaja od ostalih, je ta da je iz ovog logora 12. februara 1942. godine izvedeno masovno bekstvo logoraša. 

Od 147 logoraša koji su pokušali bekstvo, uspelo je da pobegne njih 105, dok je njih 42 poginulo tokom bekstva. 

Nakon ovog i još jednog uspešnog bekstva decembra iste godine, ovaj logor postaje pravi logor smrti.

Logor Crveni krst danas

Posle rata, zgrada je sačuvana u autentičnom obliku. Saradnici Narodnog muzeja su sakupili obiman materijal koji obuhvata dokumenta, isprave, pisma, oružje, lične predmete i fotografije logoraša. 

Pod utiskom preživelih strahota i saznanjem da se zločin može oprostiti ali nikada neće zaboraviti, 1967. godine je otvoren Memorijalni muzej – Spomen-muzej “12. februar”. 

U autentičnom prostoru prikazani su uslovi života logoraša, potresne poruke ispisane pred smrt na zidovima, dokumenta o proboju iz logora, dokumenta o internaciji i stradanju u Mauthauzenu, Aušvicu i logorima u Norveškoj, kao i dokumenta o stradanju jevreja, zatočenika logora.

Kompleks logora smešten je na površini od 7 hektara i ograđen je visokim zidom i bodljikavom žicom. Sastoji se od glavne logorske zgrade, dve pomoćne prizemne zgrade, dva tornja, 2 osmatračnice, stražare i česme. 

U glavnoj logorskoj zgradi nalazile su se prostorije u kojima su živeli logoraši, prostorija za smeštaj straže i saslušanja, ambulanta, berbernica kao i 10 samica bez prozora, sa podom od betona i otvorom na krovu za osvetljenje i ventilaciju. 

Jedna od samica nije imala ni ventilacioni otvor.

Čitav kompleks Memorijalnog muzeja logora na Crvenom krstu svojim opštim izgledom, unutrašnjim ambijentom i postavkama čuva verno i sa pijetetom, mesto stradanja nevinih muškaraca, žena i dece čija je jedina krivica bila to što su bili Srbi, Jevreji ili Romi.

Tokom više od četiri decenije postojanja memorijalnog muzeja logora Crveni krst, izložbenu postavku je obišlo više desetina hiljada posetilaca, mahom mladih ljudi koji su bili u prilici da vide do kakvih strahota dovodi totalitarizam, rasna i verska mržnja.

Radionicama i predavanjima obeleženo 75 godina od raasformiranja logora u Nišu

Streljanjem grupe logoraša 14. septembra 1944. godine rasformiran je Logor na Crvenom krst.

Tačno mesec dana pre oslobođenja Niša u Drugom svetskom ratu.

Ovaj važan datum za istoriju čitavog grada, obeležen je radionicama i predavanjima o danima stradanja logoraša u ovom nacističkom logoru.

Svi koji žele da posete Logor Crveni krst ogu to učiniti svakog radnog dana, osim ponedeljkom, od 10.00 do 16.00h.

U danima vikenda logor je otvoren za posetioce od 10.00 – 15.00h