Kako bi se okrenula zdravijem načinu života i pobegla od užurbanosti gradske svakodnevice novinarka Daliborka Miljković odlučila je da se iz Niša preseli u manju sredinu. Pre 6 godina kupila je kuću sa imanjem u nenaseljenom delu između Lazarevog Sela (Niška Banja) i Taskovića (Gadžin Han). Ovde je pronašla mir i sklad u suživotu sa životinjama i prirodom.

Iz Gradske Vreve do Seoskog Sklada: Put ka zdravijem životu

U poslednjih nekoliko godina, primetan je značajan trend – sve više ljudi odlučuje se za povratak na selo. Užurban tempo, zagađenje i konstantan stres u gradovima postali su neizbežna stvarnost. Ova negativna strana gradskog života doprinela je tome da naša sagovornica promeni svoju adresu.

„Tražila sam neke humanije uslove za život. Ovde sam pronašla svoj mir, smisao života, tako da sam veoma zadovoljna i srećna zbog te svoje odluke. Samnom je i moja porodica tako da nemam potrebe da žalim ni za čim. Srećni smo zbog toga što smo malo izolovani, a lakše nam i zbog toga što imamo životinje“, kaže Miljković.

Povratak na selo bio je prilika za vraćanje tradicionalnom načinu života, gajenju vlastitih useva, proizvodnji zdrave hrane i udaljavanju od zagađenja i buke. Daliborka je morala da se prilagodi novim uslovima, promeni životnih navika i učenju novih veština vezanih za poljoprivredu.

„Ovde sam prvi put počela da se bavim nekim stvarima. Sećam se kad sam sadila svoj prvi luk, pa svoju baštu, kad sam nabavila prve tri košnice… Meni je sve ovo uzbudljivo, imam ispunjen dan i veoma sam fizički aktivna, što mi odgovara. Ne moram da idem u teretanu, bavim se fitnesom ovde, je na imanju od 60 ari uvek ima posla. Sad je već postalo veoma ozbiljno. Svaka biljka traži da joj se posvetite, da je okopate na vreme i polijete. Imam oko 30 kokica o kojima brinem, hranim ih, one šetaju po dvorištu, skupljam jaja. Ovde postoji taj balans između životinja, biljaka i nas“, objašnjava Miljković.

Sapuni iz Srca Prirode

Našu sagovornicu novinarski posao odveo je u Tamnjanicu na polja lavande, smilja i lekovitih biljaka. Tamo je upoznala ljude koji prave eterična ulja i rešila je da se oproba u pravljenju prirodne kozmetike, posebno sapuna. Pokrenula je svoj brend Sana kozmetika.

„Život u ovom okruženju mi je pokazao da je grehota ne iskoristiti sve što priroda nudi. Biljke skupljam sa Stare i Suve Planine i Vlasine. Sapuni su jedan veliki izazov ali ne toliko da ne bi mogao svako da ih pravi. Moraju da se prate sva uputstva i nema mesta improvizaciji. Ja ih pravim hladnim postupkom. To traje jedno sat vremena, zatim sledi saponifikacija od 48 sati i sušenje još tri nedelje. Počela sam da pravim i prirodne kreme, micelarne kreme, meleme bez dodavanja ikakve hemije i potpuno ručno“, kaže Miljković.

Naravno, ovaj trend povratka na selo donosi i određene izazove. Infrastruktura i dostupnost usluga na selu mogu biti ograničeni u odnosu na gradske centre, te su prema rečima Daliborke najveći problemi slab internet i nedostatak organizovanog autobuskog prevoza.