Vožnja pod dejstvom alkohola jedan od najčešćih uzroka teških saobraćajnih nezgoda

Vožnja pod dejstvom alkohola, uz neprilagođenu brzinu kretanja, jedan je od najčešćih uzroka teških saobraćajnih nezgoda, ukazano je na konferenciji Udruženja osiguravača Srbije i na kojoj je apelovano na vozače da ne voze pod dejstvom alkohola i time ugrožavaju svoje i živote drugih.

„Od početka godine u oko 22.000 saobraćajnih nezgoda na putevima u Srbiji poginulo  je 310 osoba, dok je teške telesne povrede zadobilo 1.800 lјudi. Samo tokom juna i jula ove godine dogodilo se 7.800 saobraćajnih nezgoda u kojima je 149 lјudi izgubilo život, a teške telesne povrede zadobilo 800 osoba“, istakao je načelnik Uprave saobraćajne policije Nebojša Arsov.

On je na konferenciji istakao da saobraćajna policija sprovodi pojačanu kontrolu saobraćaja, posebno tokom letnjih meseci, što kao rezultat ima 10 odsto više otkrivenih saobraćajni prekršaja, posebno onih koji su najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda kao što su neprilagođena brzina, vožnja pod dejstvom alkohola, upotreba mobilnih telefona i nekorišćenje sigurnosnih pojaseva.

Represivne mere protiv pijanih vozača nisu dovoljne

„Saobraćajna policija je samo u junu i julu ove godine sankcionisala 410 vozača koji su vozili pod dejstvom alkohola sa više od dva promila. Za ovu nasilničku vožnju propisana je kazna zatvora od 30 do 60 dana, novčana kazna od 120.000 do 140.000 dinara, 15 kaznenih poena i devet meseci zabrane upravlјanja motornim vozilom“, istakao je Arsov.

Prema njegovim rečima, i pored ovako zaprećenih kazni, otkriveno je 410 lјudi koji su vozili pod dejstvom alkohola, a svedoci smo i teških saobraćajnih nezgoda koje su prouzrokovane time.

„Represivne mere koje primenjuje saobraćajna policija utiču na promenu ponašanja učesnika u saobraćaju, ali to nije dovolјno“, rekao je Arsov i ukazao da je neophodno, da mediji i društveno odgovorne kompanije, kroz edukaciju i planske kampanje deluju preventivno.

I posle leta pojačana kontrola saobraćaja

Arsov je rekao da će saobraćajna policija, i nakon isteka letnje sezone, nastaviti pojačanu kontrolu saobraćaja i aktivnosti usmerene na veću bezbednost kako bi se broj stradalih smanjio.

Zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije Boban Milinković takođe je istakao da je upravlјanje vozilom pod dejstvom alkohola, pored neprilagođene brzine kretanja najčešći uzrok najtežih saobraćajnih nezgoda.

Milinković je istakao da je u odnosu na poslednje četiri godine procenat saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima, u kojima učestvuju vozači pod dejstvom alkohola, smanjen za gotovo dva odsto.

„To znači 200 do 300 saobraćajnih nezgoda manje i najmanje 10 poginulih i 300 povređenih na godišnjem nivou“, kazao je Milinković.

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović ukazao je, da pored zatvorske kazne i drugih sankcija predviđenih zakonom, i zastrašujućih posledica vožnje pod dejstvom alkohola, vozač gubi i sva prava iz osiguranja i postaje dužnik prema osiguravajućem društvu koje je oštećenima isplatilo štetu.

Pored zatvorskih i drugih kazni, kao što su oduzimanje dozvole, novčana kazna ili kazneni bodovi, vozači koji pod uticajem alkohola izazovu saobraćajnu nesreću ubuduće bi mogli da plaćaju odštetu od 4 miliona dinara.

On je ukazao da naknada štete u slučaju saobraćajne nezgode u kojoj pogine jedna osoba a koju je prouzrokovao vozač pod dejstvom alkohola može da iznosi i više od 4 miliona dinara i da na nju pravo imaju svi članovi porodice stradalog.

Jovanović je dodao da u saobraćajnim nezgodama u kojima povređene osobe dožive teške telesne povrede iznosi naknade štete mogu da budu višemilionski i do nekoliko stotina hilјada evra.

Pijani vozači ugrožavaju i svoju porodicu

Vozač koji je izazvao ovakve saobraćajne nezgode, kako je objasnio Jovanović, ukoliko ode u zatvor, štetu će platiti njegova porodica ili će biti isplaćena iz njegove imovine ili kasnije kada izađe i ostvari prihode.

„Dakle osim porodice oštećenog, pijani vozač ugrožava i dovodi do ivice egzistencije i svoju porodicu„, zaklјučio je Jovanović.

Po sadašnjem zakonu, maksimalni iznos po jednoj saobraćajnoj nesreći za štete na stvarima jeste 200.000 evra, a milion evra za smrt ili povredu. Predlogom novog zakona predviđen je novi limit i to 500.000 evra za štetu na stvarima i 2.500.000 evra za smrt ili povredu.