Neobične razglednice Palilule: Prvo sirotište u Nišu

U ratovima protiv Turaka 1876 do 1878. godine Niš je, kao i cela Srbija, pretrpeo velike gubitke. Ostalo je dosta invalida, ratne siročadi, osiromašenih porodica i brojni nezbrinuti ljudi.

Zbog toga je u Srbiji 1879. godine izvršen prvi popis socijalno ugroženih i nagrđenih, pa je nađeno da je bilo gotovo hiljadu slepih i isto toliko neizlečivih bogalja, skoro hiljadu i po dece bez roditelja, više od tri i po hiljade vanbračne dece, oko 2.000 zanemoglih bez hranitelja staraca i baba.

GO Palilula
Neobične razglednice Palilule: Foto: Novinari Online, Nova mreža

Ratna siročad teško su živela bez roditelja. U teškom položaju našle su se i one porodice čiji su hranioci poginuli u ratovima za oslobođenje.

U takvim uslovima dr Vladan Đorđević, osnivač srpskog društva Crvenog krsta u Nišu, na zasedanju narodne Skupštine Srbije 1879. godine, govorio o hitnoj potrebi da se u gradu na Nišavi izgradi i otvori Sirotinjski (dečji) dom.

GO Palilula
Prvi Sirotinski dečji dom u Nišu; Foto: Nova mreža

U to vreme od socijalno – zdravstvenih ustanova postojala je samo okružna bolnica. Radila je u jednoj privatnoj, neuređenoj i napuštenoj kući kraj obale Nišave.

Dr Jovan Bogdanović, jedan od lekara koji je službovao u Nišu krajem 19. i početkom 20. veka, u jednom od svojih radova, ostavio nam je dragocene podatke o socijalno – zdravstvenim prilikama u gradu na Nišavi.

Između ostalog, pisao je i o postojanju i radu prvog Sirotinjskog doma u Nišu koji je služio za zbrinjavanje starih, ali i napuštene dece.

Osnovan je već 1902. godine. Nalazio se na mestu zvanom Špital kraj samog niškog groblja Gorica.

GO Palilula
Dom za nezbrinutu decu; Foto: Nova mreža

U domu su higijenske i zdravstvene prilike bile veoma teške. Prljavština je carovala. Vaši i ostala gamad milela je na sve strane. Dugo godina, kako za vreme Kraljevine Srbije tako i u periodu stare Jugoslavije, korisnici Doma samo su dva puta nedeljno dobijali hranu o „državnom trošku“.

U ostalim danima štićenici su se snabdevali hranom sa groblja. Dr Bogdanović navodi kako su korisnici Sirotinjskog doma „bili siti samo o daćama“, odnosno bili nahranjeni samo prilikom pogreba ili davanja pomena umrlim.

U drugim izvorima se navodi da je niški sirotinjski dom bio leglo zaraze i da je važio za kuću prosjaka i bogalja.

Posle šest godina rada zatvoren, ali je to bila preteča današnjem domu za nezbrinutu decu.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Preporučujemo

Uspešno završen još jedan krug CeraVe Days projekta na fakultetima u Srbiji

Realizovano više od 700 besplatnih pregleda dermatologa, 250 studenata...

Ratni pakao u Tel Avivu: Niška rukometašica svedoči o dramatičnim trenucima

Mlada sportistkinja vratila se kući nakon granatiranja Ratni užasi koji...

Nova oaza za ljubitelje pešačenja – Vlasina bogatija za 47 km uređenih staza

Coca-Cola sistem i UNDP inicijativom „Vlasina – čista ljubav“...

Gale proslavlja 65. rođendan sa velikim planovima za Old Timer Fest

Legendarni muzičar Goran Šepa, frontmen grupe Kerber, danas je...

Najnovije