Nasilje nad ženama: Od ćutanja preko senzacionalističkog izveštavanja do sprečavanja femicida

Autor:A. V.

Tragedija u Vranju: Muž izbo ženu, pa povredio ćerku jer je pokušala da zaštiti majku

Žena je u teškom stanju primljena u bolnicu

Policija u Vranju uhapsila je P.D. (45)  koji je noćas nožem dugim 20 centimetara pokušao da ubije suprugu pred ćerkom.

Devojka je povređena dok je pokušavala da zaštiti majku.

Povređena žena zadobila je ubodne rane u predelu leve slabine.

Nesrećna žena nalazi se u teškom stanju.

Primer senzacionalističkog izveštavanja o porodičnom nasilju 23. 03. 2022.; Foto: Printscreen Google

Na elektronskim medijima prezenteri su čitali ovakvu vest:

“Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Vranju uhapsili su D. P. starog 45 godina iz okoline ovog grada, zbog postojanja osnova sumnje da je u noći između srede i četvrtka oko 23 časa nakon rasprave, u porodičnoj kući u Vranju nožem ubo suprugu, takođe staru 45 godina, nanevši joj teške povrede. Povređene je i njihova ćerka koja je pokušala da zaštiti majku. Lekarska pomoć ukazana im je u Zdravstvenom centru u Vranju, a potom je žena prevezena u Klinički centar u Nišu.

Već narednog dana, 24. marta 2022. godine naslovi na raznim portalima je izgledala ovako:

Primer senzacionalističkog izveštavanja o porodičnom nasilju 23. 03. 2022. godine; Foto: Printscreen Google

Ovakve vesti su nažalost i dalje česte. Osim što ukazuje na to da su porodično nasilje i femicid veliki problem u društvu, pokazuje i da mediji sastavljaju stereotipne izveštaje o ubistvima žena sa senzacionalističkim naslovima, dok je broj medijskih objava preventivnog i edukativnog karaktera i dalje na nezadovoljavajućem nivou na svim medjima.

Razna udruženja uz podršku domaćih i stranih vlada proteklih godina pokrenula su i realizovala niz projekata koji su usmereni na prevenciju zaštitu žena od nasilja i dali smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama.

Sada svaki novinar koji je prošao edukacije o medijskom izveštavanju o nasilju u porodici, nasilju prema ženama i deci, partnerskom nasilju, kao i specifičnostima nasilja predma određenim  grupama žena poput maloletnica, Romkinja, žena sa invaliditetom i sličnim neće naneti štetu žrtvama i slede etička načela i zakonom propisana pravila o izveštavanju u štampanim, elektronskim i digitalnim medijima.

Ipak, na portalima se i danas mogu videti senzacionalistički naslovi koji privlače pažnju čitalaca (kako bi, žargonski rečeno, imali što veći broj klikova odnosno prodaju proizvoda u virutelnoj stvarnosti). To znači da veliku ulogu igra i uređivačka politika medijskih kuća.

“Čak i u slučajevima kada su tekstovi u potpunosti korektni, naslov se može pokazati kao neodgovarajući. Dobri naslovi o nasilju prema ženama ne smeju da počinju senzacionalističkim terminima poput „brutalno”, „jezivo”, „šokantno”, „horor” i sl. Naslovi bi trebalo da budu u skladu sa smernicama za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama, smatraju u Grupi „Novinarke protiv nasilja“.

Ova Grupa je 2019. godine dale propruke urednicima u okviru programa usmerenih na prevenciju i zaštitu žena od nasilja – „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III“ i „Smanji rizik, povećaj bezbednost“.

IZVEŠTAVANJE U NASILJU NAD ŽENAMA

  • U medijskom izveštaju, dok je postupak u toku, ne bi trebalo otkrivati identitet preživele/žrtve i članova/ /članica njene porodice.
  • U medijskom izveštaju, odgovornost za počinjeno nasilje ne bi trebalo prebacivati sa nasilnika na preživelu/žrtvu.
  • Medijski izveštaj ne sme sadržati informacije kojima bi se čin nasilja mogao opravdati spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika.
  • Medijski izveštaj ne sme sadržati detalje čina nasilja/ /ubistva ili izjave sagovornika/sagovornica, koji su irelevantni za sam čin.
  • Medijski izveštaj ne sme sadržati senzacionalističke ili stereotipne izraze za nasilje, preživelu/žrtvu, nasilnika.
  • Medijski izveštaj ne sme da umanjuje/ismeva nasilje i u njemu ne bi trebalo iznositi sumnju u iskrenost preživele/žrtve.
  • Medijski izveštaj ne bi trebalo da prate fotografije/ /video-zapisi koji na neadekvatan i stereotipan način prikazuju nasilje, preživele/žrtve i nasilnike.
  • Medijski izveštaj trebalo bi jasno da ukazuje da je nasilje prema ženama društveni problem koji počiva na nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena.
  • Medijski izveštaj trebalo bi da ispunjava i svoju edukativnu funkciju
  • Edukativnu funkciju mediji bi trebalo da imaju i kada izveštavaju o nasilju prema ženama počinjenom uz zloupotrebu vatrenog oružja
Nasilje nad ženama; Foto. Pixabay

Direktorka Sigurne kuće u Nišu, Sonja Šćekić kaže da su mediji veoma značajni saveznici kada je u pitanju ukazivanje na rasprostranjenost problema nasilja prema ženama i njegovom javnom prepoznavanju. Međutim dodaje, da bi trebalo još raditi kada je reč o pristupu žrtvama koja je preživela nasilje, kao i o izveštavanju sudskih procesa o nasilju.

“Ne prođe mnogo vremena da ne čujemo da se negde dogodilo porodično ubistvo. Nažalost na godišnjem nivou 20 do 30 žena izgubi život od posledica nasilja u porodici. To znači deset puta više izveštaja o femicidu. Upravo je to razlog da moramo često da govorimo o problemu nasilja nad ženama jer na taj način utičemo na celokupno društvo da se nasilje prijavljuje, ali i pravilno izveštava o tome.”

Medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama; Foto: Pixabay

Za 10 godina skloinište u Sigurnoj kući u Nišu potražilo 500 žena i 550 dece

U odnosu na prethodne godine, kolektivna svest o porodičnom nasilju je mnogo veća, ističe Šćekić.

“Bitno je da se ne ćuti. 2015. godine smo imali situaciju da je sedam žena, u roku od tri dana, izgubile život od posledica porodičnog nasilja. Ipak, kada se i govori o ovom teškom problemu u društvu, mediji koji su naši saradnici moraju da znaju kako da izveštavaju, a građani kako da prijave nasilje. Svaka prijava nasilja  nadležnim organima može biti anonimna, ali je bitna prijava adrese gde se nasilje dešava“, ističe direktorka Sigurne kuće u Nišu.

Nasilje nad ženama; Foto: Pixabay

„Bezbednost žrtve je najvažnija i policijski službenici kao i radnici Centra za socijalni rad su obučeni za postupanje u takvim slučajevima. Ovom problematikom se bavim dugim niz godina i mogu da kažem da se nasilje sada češće prijavljuje u odnosu na period od pre osam godina kada je u Sigurnoj kući tokom godine skloniše dobilo do 170 žena sa decom. Danas je to duplo manje”, kaže Šćekić.

Centar za socijalni rad “Sveti Sava” u Nišu je u 2019. godine zabeležio 506 slučajeva prijava nasilja u porodici, 2020. godine 458, a prošle godine 393.

Iste godine u Srbiji je, u porodičnom nasilju nastradalo 8 žena. U dva od osam slučajeva, nasilje je bilo prijavljeno institucijama.

“Pojedini slučajevi su dospeli u javnost i medijsko izveštavanje o porodičnom nasilju koje je nanelo štetu žrtvama su na primer bili razgovori novinara sa komšijama posle prijave nasilja i obaveštavanje javnosti  o događaju na senzacionalistički način. Uz to, ceo događaj pojedinih slučajeva odnosno završni sudski procesi nisu medijski ispraćeni do kraja i javnost nije saznala kakve kazne su dobili nasilnici što smatram da je važno u buđenju svesti o ovom problemu”, dodaje Šćekić.

Tokom 2020. godine, mediji su izvestili o smrti 44 punoletne žene, od toga možemo da izdvojimo 26 slučajeva femicida, prema podacima Autnomnog ženskog centra.

“Interesovanje za izveštavanje o nasilju prema ženama poraslo je poslednjih godina. Pre samo dve decenije o takvim događajima pisalo se retko ili se uopšte nije pisalo, dok su oni danas na naslovnim stranama i tema su velikih rasprava u medijima i na društvenim mrežama. Novinari se sada time bave, često ne baš na etički način, ali je činjenica da se o tome priča. Mediji su osvestili javnost, te su žene sada edukovanije kada su u pitanju njihova prava”, zaključuje Šćekić.

Femicid; Foto: Pixabay

18. maj – Dan sećanja na žene žrtve nasilja

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, u prethodnih 10 godina, ubijeno je više od 320 žena od strane partnera i članova porodice.

Podaci Mreže žene protiv nasilja o ubistvima motivisanim mržnjom prema ženama pokazuju da su ubice najčešće supruzi i partneri, da je najveći broj ubistava počinjem vatrenim oružijem i nožem zbog čega je u poslednjih 8 godina više od 400 dece ostalo bez majki.

“Dan sećanja na žene žrtve nasilja biće obeležen i u Nišu i to je prilika kada se svi podsećamo na koji način je najbolje raditi na sprečavanju femicida u Srbiji”, ističe direktorka Sigurne kuće u Nišu, Sonja Šćekić.

Nacionalni Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici, 18. maj, obeležava se od 2017. godine odlukom Vlade Srbije a povod za pokretanje inicijative za proglašenje nacionalnog dana borbe protiv nasilja i ubistava žena bili su zločini počinjeni 2015. godine.

Od 16. do 18. maja 2015. godine, sedam žena ubijeno je od strane supruga i članova porodice u Velikoj Plani, Kanjiži, Čačku i Beogradu.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Preporučujemo

Najnovije