Na današnji dan 1999. godine završeno bombardovanje Srbije

Na današnji dan pre 20 godina prestalo je bombardovanje Srbije kada je Savet
bezbednosti UN doneo rezoluciju 1244. Ovome je prethodilo potpisivanje
Kumanovskog sporazuma 9. juna između Vojske Jugoslavije i NATO snaga.

Ovim potpisivanjem dogovoreno je da snage VJ krenu u povlačenje, a da međunarodne snage bezbednosti uđu na teritoriju Kosova i Metohije.

Foto: Dokumentacija Politike

 

Diplomatsku misiju vodili su tadašnji predsednik Finske Marti Ahtisari i bivši premijer Rusije Viktor Černomirdin.

Plan za razmeštanje međunarodnih trupa prihvatio je najpre Slobodan Milošević, a zatim i poslanici Skupštine Srbije.

Pripadnici međunarodnih snaga ušli su na teritoriju Kosova 12. juna 1999. godine.

Među njima prvi je bio ruski konvoj, koji je u centar Prištine ušao 12. juna u 1.30 časova posle ponoći, a zatim nastavio prema Kosovu Polju i aerodromu Slatina.

Nekoliko sati kasnije, sa teritorije Severne Makedonije pristigli su i britanski vojnici.

Granicu kod Blaca prešli su najpre, u 6 transportnih helikoptera, britanski padobranci i pripadnici jedinice Gurka. Potom su na ovu teritoriju ušle i kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.

Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu Kfor-a ušao je oko podne istoga dana na Kosmet sa makedonske teritorije kod Blaca, zajedno sa britanskim trupama.

U sastavu Kfora na Kosovo i Metohiju razmešteno je 37.200 vojnika iz 36 država, da bi taj broj u narednom periodu bio smanjen.

bombarodvanje-nisa
bombarodvanje-nisa

Vazdušni napadi trajali 78 dana

Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su 24. marta pre
20 godina
na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane.

Do napada je došlo posle niza neuspešnih pregovora o rešavanju krize na
Kosovu i Metohiji, održanih u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi. Poginuo je 1.031 pripadnik Vojske i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i dalje vode  kao nestale.

Foto: Nenad Petrović

Tuga tokom 40 bombardovanja Niša

Za 78 dana, Niš i okolina doživeli su 40 bombardovanja, bačeno je preko trista različitih bombi te više desetina zabranjenih kasetnih bombi. Poginulo je 57 Nišlija a oko 60 ljudi je teže i preko 200 lakše ranjeno.

Srušeno je 120 a oštećeno preko 3.400 stambenih, poslovnih, infrastrukturnih i vojnih objekata.

NATO bombardovanje počelo je 24. marta i završilo se 9. juna 1999. godine.

Poslednji napad u Nišu bio je 4. juna te godine.

 

Najnovije

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Preporučujemo

Film Nove mreže prikazan na Fažana media festu

Nakon premijere na otvaranju Nišville jazz teatarskog festivala, dokumentarni...

Uspeh negotinskih vinara – od snova i ljubavi do održive budućnosti

Na istoku Srbije, u neposrednoj blizini Negotina, smešten je...

Umrežavanjem do bolje komunikacije ekoloških udruženja sa lokalnom samoupravom

Formiranje mreže ekoloških udruženja pozitivan je i dobar iskorak...

SVE(T) na leđima žene-Mirjana Karanović na otvaranju Teatarskog festivala

Premijera dokumentarnog filma „ SVE(T)na leđima žene“ – o...