Mladi nezadovoljni, ali ne žele da menjaju stvari već da odu iz zemlje

Kakve aktivnosti u slobodno vreme, način života i percepcije vrednosti preovlađuju među mladima? Imaju li oni poverenja u svoje sugrađane i jesu li tolerantni prema manjinama i socijalno osetljivim grupama u srpskom društvu? Šta planiraju u pogledu svoje budućnosti u srpskom društvu, odnosno planiraju li da uskoro postanu građani neke druge države? Kako percipiraju šanse za obrazovanje i zapošljavanje?

Mlada generacija u Srbiji nezadovoljna je stanjem u društvu, ali nije zainteresovana za politiku

Sve su ovo pitanja koja su postavljena u okviru studije Fondacije Fridrih Ebert Mladi u Srbiji 2018/2019.“ koja je deo regionalnog istraživanja obavljenog u 10 zemalja. 

Studija se odnosi na mlade u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji, Srbiji i Sloveniji. 

Podatke za Srbiju predstavio je istraživački tim Demostata. Celo istraživanje dostupno, a mi vam prenosimo najvažnije zaključke istraživanja.

Mladi nisu spremni za pobunu i da menjaju stvari

Mladi svoje slobodno vreme na prvom mestu provode u druženju i zabavi. Privatni život je u centru pažnje, odnosno porodica/prijatelji i konzumerizam imaju primat u odnosu na društveno angažovanje i samorazvoj.

Iako se određeni oblici društvene anomije i patologije smatraju rasprostranjenim, pa čak i normalnim za društvo, takva percepcija ipak nije dovoljna da izazove pobunu ili pokušaj da se ličnim angažovanjem takvo stanje promeni.

Mladi previđaju sopstvenu odgovornost za menjanje društva

U periodu odrastanja značajan izvor podrške mladima je porodica, koja im pruža finansijsku, emotivnu i socijalnu podršku.

Međutim, porodica na sebe preuzima obaveze koje je zapravo trebalo da preuzme država, što za porodicu predstavlja veliko opterećenje s obzirom na prilično skromne resurse kojima raspolaže.

To ima za posledicu da mladi ljudi zanemaruju ulogu institucija društva, kao i sopstvenu odgovornost za položaj u kojem se nalaze, a takođe previđaju sopstvenu odgovornost za menjanje društva u kojem žive.

Mladi žele da odu iz zemlje

Među mladima je rasprostranjena želja da odu iz zemlje i u tom smislu mladi iz Srbije prednjače u odnosu na mlade iz ostalih zemalja u regionu.

Iako je želja za boljim životnim standardom glavni razlog za emigraciju, intenzitet te želje je više povezan sa pesimističkim viđenjem budućnosti srpskog društva nego sa trenutnom materijalnom situacijom u kojoj se mladi nalaze.

Viši društveni položaj „garantuje“ viši nivo obrazovanja

Viši stepen završenog školovanja nije ravnomerno zastupljen među mladima različitog društveno-ekonomskog položaja.

Viši društveno-ekonomski položaj „garantuje“ viši nivo stečenog obrazovanja, veće akademske aspriracije, povoljniji status diplome i uspešnu karijeru.

Sistem direktno podstiče prekarnost i rada i radnika, što je takođe potvrđeno analizom faktora koji utiču na izbor posla, među kojima dominiraju plata i sigurnost radnog mesta.

„Odliv školovanih kadrova je naročito ozbiljan problem. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2017/2018, na listi od 137 zemalja Srbija se nalazi na 134. mestu po sposobnosti da zadrži talentovane ljude.“, navodi se u istraživanju.

Mladi su apolitični

Mladi nisu zainteresovani za politiku; ne raspravljaju o politici, niti se trude da budu politički informisani. Institucije države i društva ne uživaju poverenje mladih, a to posebno važi za političke stranke.

Iako je u Srbiji rašireno nezadovoljstvo stanjem demokratije i demokratskih vrednosti, ipak postoji podrška demokratskom političkom sistemu u opštem smislu.

Pristupanje Srbije Evropskoj uniji priziva pozitivne asocijacije i stav da bi to imalo pozitivne efekte za srpsku privredu, politički sistem i kulturni identitet.

Najnovije

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Preporučujemo

Film Nove mreže prikazan na Fažana media festu

Nakon premijere na otvaranju Nišville jazz teatarskog festivala, dokumentarni...

Uspeh negotinskih vinara – od snova i ljubavi do održive budućnosti

Na istoku Srbije, u neposrednoj blizini Negotina, smešten je...

Umrežavanjem do bolje komunikacije ekoloških udruženja sa lokalnom samoupravom

Formiranje mreže ekoloških udruženja pozitivan je i dobar iskorak...

SVE(T) na leđima žene-Mirjana Karanović na otvaranju Teatarskog festivala

Premijera dokumentarnog filma „ SVE(T)na leđima žene“ – o...