Širom sveta obeležava se Dan maternjeg jezika. Govori se oko 6.000 jezika, a prema prognozama, do kraja 21. veka više od polovine će odumreti. Nivo jezičke kulture i pismenost u Srbiji veoma slabi, upozoravaju lingvisti.

U svetu oko 12 miliona ljudi govori srpski jezik, koji je standardizovan, sa gramatikom, rečnicima, institucionalnom podrškom.

Članice Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu, UNESKO, 21. februar proglasio je Međunarodnim danom maternjeg jezika, kao sećanje na studente koji su 1952. godine ubijeni u Daki, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični jezik.

U svetu se govori oko 6.000 jezika, a prema prognozama lingvista, do kraja 21. veka više od polovine, čak i do dve trećine će odumreti.

Svake dve nedelje ugasi se po jedan jezik. Osnovno za preživljavanje jezika je da se prenosi deci, da ima institucionalnu podršku, svoje pismo, da se neguje u školama, medijima.

Da li će internet izrazi zameniti srpske?

OMG, LOL, BT, FYI, BFF, skraćenice su koje zvuče kao nazivi za međunardne organizacije, a zapravo su savremeni način na koji komuniciraju mladi.

Internet-pričaonice, slanje SMS-ova, razgovori na globalnim mrežama ubrzali su misao i rečenice, a vokabular dece sveo se na tek nekoliko stotina reči.

Smisao ovih skraćenica je da iskažu što više informacija uz pomoć minimalnog broja karaktera. Ali, čini se da se jezik ozbiljno kvari pod najezdom instant komunikacije i anglicizama.

Bez internet „pismenosti“ teško da bi se dobar deo razgovora mladih mogao razumeti.

Gotovo šifrovano izražavanje osim što zbunjuje roditelje, postaje trajni i sastavni deo sve siromašnijeg govora generacija.

Klasične ikonice najpopularnije

Čak i jednostavne tekstualne poruke mogu da zbune korisnike kratkih poruka. Zbog toga se milioni ljudi sve češće služe “Emodži” (Emoji) jezikom. Drugim rečima, znacima, “smajlijima” i raznim simbolima.

Zanimljivo je da jezik animiranih ikonica nije univerzalan, onoliko koliko to korisnici obično misle. Mimika i gestikulacija se od zemlje do zemlje razlikuju. U nekim narodima i kultura, više se pažnje obraća na pogled, po sistemu: oči govore sve. Naročito u Kini i Japanu su emoži-ikone u masovnoj upotrebi.

Ikonice koje dočaravaju određene pokrete, mogu imati potpuno drugačije značenje u sredini, koja vam nije toliko bliska. Najjednostavniji primer je smajli koji sa podignutim palcem ukazuje na to da je nešto “OK”.

Međutim, u Brazilu se takav gest smatra uvredom. Dakle, baš kao i u stvarnom životu, uprkos brojnim ikonicama, do nesporazuma može lako doći i u svetu digitalnih komunikacija