Klimatske promene i njihov uticaj na žene

Klimatske promene sve više utiču na život stanovništva u Srbiji, ali su posledice ovih promena neravnomerno raspoređene. Maja Kamenov, pravnica iz Odbora za ljudska prava, gostujući  u podkastu na našem portalu istakla je da klimatske promene značajnije pogađaju žene nego muškarce, što je posebno izraženo u kriznim situacijama poput poplava, suša i drugih prirodnih katastrofa.

Bezbednosni i zdravstveni izazovi

„Kada su u pitanju ženska prava, suočavamo se sa nizom izazova, od fizičke bezbednosti do zdravstvene zaštite. U kriznim situacijama, pružanju zdravstvene pomoći ženama, starijim osobama i osobama sa invaliditetom ne pridaje se dovoljno pažnje. Naše društvo ne planira i ne upravlja rizicima na adekvatan način, što ostavlja žene u ranjivijem položaju“, navela je Kamenov.

Međunarodni pravni okvir i Srbija

Država Srbija je ratifikovala Konvenciju Ujedinjenih nacija „žene, mir i bezbednost“ (Rezolucija 1325), koja ne obuhvata samo ratne konflikte, već i krizne situacije uzrokovane klimatskim promenama. Ove promene dovode do prirodnih katastrofa, koje često prouzrokuju migracije, dodatno otežavajući položaj žena koje se nalaze u imigracionim tokovima.

Istraživanje u selu Lalinac

U okviru istraživanja sprovedenog u selu Lalinac kod Niša, Kamenov je zajedno sa koleginicom analizirala kako klimatske promene utiču na žene u lokalnim zajednicama. Rezultati su pokazali da su žene u malim sredinama često isključene iz procesa donošenja odluka o ekološkim pitanjima.

„Postavili smo pitanja da li su žene svesne klimatskih promena i da li ih neko sagledava kao aktere u ovom problemu. Nažalost, odgovor je u većini slučajeva bio negativan“, dodala je Kamenov.

Pristup resursima i ekonomska neravnopravnost

Istraživanje je obuhvatilo žene uzrasta od 18 do 76 godina, sa različitim obrazovnim profilima – od srednjoškolki do penzionerki i zaposlenih žena. Ključni nalazi ukazuju na to da ekološki problemi nisu samo pitanje zaštite životne sredine, već i pristupa resursima, novcu i imovini.

„U 21. veku i dalje se suočavamo sa problemom da žene nemaju jednak pristup resursima. Imovina se često nasleđuje kroz mušku liniju, što značajno utiče na ekonomsku stabilnost žena, posebno u ruralnim sredinama“, istakla je Kamenov.

Za rešavanje ovog problema potrebno je sistemsko planiranje i uključivanje žena u procese donošenja odluka. Klimatske promene ne pogađaju samo životnu sredinu, već i društvene i ekonomske odnose, te je nužno prepoznati rodnu dimenziju u ekološkim politikama Srbije.

Opširnije o uticaju klimatskih promena na žene pogledajte u prvoj epizodi podkasta „Klimatske promene i rodna ravnopravnost“. Projekat partnerski sprovode Nova mreža i Zeleni ključ.

* Ovaj video finansirala je Evropska unija. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost Udruženja Nova mreža / Ekološke organizacije Zeleni ključ i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

** Regionalni projekat „Naši mediji: Inicijativa za unapređenje medijske pismenosti, dijalog i aktivizam“ sprovode uz finansijsku podršku Evropske unije partnerske organizacije SEENPM, Albanski institut za medije, Mediacentar Sarajevo, Savet za štampu Kosova, Crnogorski institut za medije, Makedonski institut za medije, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut i Bianet.