Farbanje Uskršnjih Jaja
Farbanje vaskršnjih jaja je jedan od najstarijih hrišćanskih običaja.Tradicija koja se prenosi s kolena na koleno, a recepture za farbanje „najlepših“ jaja čuvaju se kao najvažnija porodična tajna.
Ipak, u nekim krajevima naše zemlje smatra se da jaja treba da se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliku subotu, a da je Veliki petak dan kada ne treba ništa da se radi, i da se provede u molitvi.
Rešena trilema: Etnolozi kažu da ne možete pogrešiti
Ne možete mnogo pogrešiti jer etnolozi i antropolozi tvrde da se jaja mogu farbati od Velikog četvrtka do Velike subote.
Crkva je prihvatila bojenje jaja još u 12. veku a kod nas ta praksa se javlja u 16. veku.
Jaja bojena crvenom bojom su starijeg porekla nego ova današnja šarena i prema arheološkim izvorima, pominju se u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda još od 4. veka nove ere.
Prvo obojeno jaje u kući
Postoje različiti nazivi za prvo obojeno jaje u kući, a ovo su neka od njih u zavisnosti gde se živi: čuvar, čuvara, čuvarkuća, čuvarak (Vojvodina), krstaš (Peć), strašnik (Prizren), izmamak (okolina Leskovca), čoban (Čajnič).
Kako god nazivali prvo obojeno jaje, čuva se pored ikone do sledećeg Uskrsa.
Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.
Zašto se uskršnja jaja farbaju u crveno?
Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja – zbog čega se jaja za Uskrs farbaju u ovu boju.
Prema verovanju, Marija Magdalena je došla u Rim da pripoveda jevanđelje, a na tom putu stigla je i do cara Tiberija. Kao poklon donela mu je korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da to moguće podjednako koliko je moguće da jaja u korpi sama od sebe promene boju.
Na ovu rečenicu Marija Magdalena je dogovorila rečima “Hristos vaskrse” – i sva jaja su u tom trenutku promenila boju – u crveno.
Postoji još jedna legenda, koja kaže da su se stanovnici Jerusalima rugali hrišćanima i da nisu verovali da je Hristos vaskrsao, jer su smatrali da je to nemoguće – isto kao što je nemoguće da koka snese crveno jaje. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve koke u Jerusalimu su snele crvena jaja.
Stare tehnike bojenja jaja
Nekada se crvena boja za bojenje jaja dobijala iz biljke broć tj, iz njenog korena, koje je potom bilo zamenjeno varzilom koje se dovozilo iz Brazila, a kasnije je varzilo zamenjeno anilinskim bojama.
Zelene boja se dobijala kuvanje koprive ili spanaća. Jaja su se bojila i u čađi.