Novi soj se brže širi, ali nije jači

Iako je britanski soj koronavirusa registrovan još 31. decembra u Srbiji, a prisutan je i u gotovo svim zemljama u okruženju, stručnjaci poručuju da nema mesta panici. Za sada samo britanska istraživanja kažu da je novi virus smrtonosniji, dok iz ostalih zemalja stiže potvrda da se novi soj brže širi, ali i da nije jači.

Niški profesor Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš poručuje da nema mesta panici, jer za tvrdnje da je novi soj virusa smrtonosniji nema medicinski dokazanih činjenica.

„Koliko ja pratim ne postoje neka istraživanja koja su na većem broju pacijenata i u nekom većem vremenskom intervalu ispitivala kakav je uticaj novog soja i na zaražavanje i na ukupni mortalitet pacijenata. Sa druge strane, ono što je postavka od početka jeste da virus ima kapacitet bržeg širenja. Ako to stavite u matematičku jednačinu, ona je vrlo jednostavna. Brže širenje, veći broj zaraženih, uvek je ista proporcija ljudi koji stradaju. To je od 1,5 do 3 odsto u nekim zemljama, u zavisnosti kako koriste metodologiuju računanja i registrovanja. To znaci da ćete u tom većem broju zaraženih i hospitalizovanih imati i veću smrtnost“, pojašnjava prof. dr Radmilo Janković.

Da bi se tvrdilo da je novi soj patogeniji, i da izaziva agresivniji mehanizam oboljevanja koji dovodi do bržeg i češćeg umiranja, jos uvek ne postoji dovoljno dokaza.

„Teško je tvrditi da je taj novi soj virusa agresivniji, u smislu da može naneti više štete. Sama činjenica da se brže širi, veći broj ljudi se zaražava što dovodi do jednačine da će veći broj ljudi stradati. Ono što smo do sada videli, što je još uvek kliničko iskustvo i nije potvrđeno nekim istraživanjem na celulalornom nivou, jeste da je mehanizam prilično kompleksan. Sam virus inicira jako buran imunološki odgovor koji onda ima uticaj na koagulaciju i na sve udaljene sisteme. I to je sistemska bolest“, kaže Janković.

Vakcinacijom do rešenja pandemije

Rešenje je u brzoj vakcinaciji koja u nekom razumnom periodu može sprečiti da prilika za mutiranje bude što više.

„Virus će vrlo brzo shvatiti da ne moze ići baš do svakog domaćina, jer će većina imati imunitet od vakcinacije. Onda će krenuti da stvara mehanizme, kao što multirezistentne bakterije stvaraju mehanizme rezistencije protiv antibiotika. Nekim genetskim modifikacijama virus će napraviti nešto čudniji, drugačiji soj koji bi možda bio otporan na dostupne vakcine. Za sada se ne stiče utisak da će se to desiti, ali to bi bilo potencijalno opasno i katastrofalno. Tada bi se desilo nešto što se u prirodi viđa sa virusom gripa, koji je u međuvremenu imao potpuno različite modifikacije koje se sezonski pojavljuju. Zato nemate vakcinu protiv gripa koja je svake godine ista, nego se prati tendencija podtipova virusa gripa“, kaže Janković.

Janković ističe da je važno da se što više ljudi vakciniše kako bi do proleća mogli da imamo opseg vakcinisanih do 50 odsto što bi značilo da smo na dobrom putu da rešimo ovaj problem sa koronavirusom.