Neuspeh vakcinacije u zdravstvenim ustanovama je poraz nauke i razotkrivanje pravog lica našeg decenijama zapostavljanog i nepotizmom uništenog zdravstva, kaže Dejan Hristov lekar internista. On je jedan od oko 600 niških lekara (od 3.500 zaposlenih) vakcinisanih u prvom ciklusu.

„Meni je najjači utisak „Da sačekamo drugi nek’ prime, pa da vidimo…“ a vama? Hipokrit, ne Hipokrat“, napisao je na svom Fejsbuk nalogu dr Hristov.

Vakcinacija

Iako se vode polemike o tome da li se treba vakcinisati ili ne, dr Dejan Hristov, koji je nedavno primio prvu dozu Fajzerove vakcine, je izričit.

„Svaku krizu, svaku pošast u civilizaciji, prebrodili smo uz pomoć nauke i nikako drugačije. Moramo da verujemo u nauku jer je to jedino što nam preostaje i da iz svega ovoga izađemo kao pobednici. Kada me prijatelji pitaju koju vakcinu da prime, kažem im da se vakcinišu prvom dostupnom. Moj izbor je svakako Fajzer ili Moderna zbog efikasnosti i dostupnosti informacija o njihovim studijama“, zaključuje Hristov.

O tome kako se preko portala eUprava prijaviti za vakcinaciju i kako izgleda aplikacija pogledajte na LINKU.

Teorije zavere i Slavica

Krajem 2020. godine veliku pažnju na portalima i društvenim mrežama izazvao je autorski tekst ovog lekara u kojem je prozvao sve pobornike teorija zavere koji tvrde da Covid 19 ne postoji i da u bolnicama leže lažni pacijenti.

Upotrebljavajuci ime Slavica, u obracanju svim „nevernim Tomama“ koji negiraju virus sve dok sami ne dođu u situaciju da se zbog istog bore za život, Dejan Hristov je  izneo svoje iskustvo o radu u kovid bolnici dok mu je vizir u magli, a gaće mokre od znoja zbog skafandera koji nosi satima.

„Slavice su svi oni ljudi koji se edukuju preko Jutjuba i preko interneta vole da šire teorije zavere. Najluđa teorija koju sam čuo je da u bolnicama leže botovi koji su zdravi ljudi samo da bi situacija izgledala alarmantnije i da bi bili popunjeni kapaciteti. Naravno da je to glupost. Ne bih poželeo nikom da uđe u skafander i vidi sa čime se sve suočavamo. Ako treba da ubeđujem ljude da zemlja nije ravna i da ovaj virus ne postoji, onda smo kao civilizacija otišli u totalno drugu krajnost“, kaže Hristov.

Ratno stanje i zamagljeni vizir

Za razliku od prošlog talasa, u ovom su kliničke slike pacijenata znatno teže.

„Kada uđete u crvenu zonu to vam je kao ratno stanje, u pravom smislu te reči. Ograničeni ste skafanderom, personalom, kiseoničkim mestima, nemogućnošću komunikacije. Mi se nismo za to školovali, nismo navikli da radimo tako. Međutim, bez obzira na sve trudimo se da svim pacijentima pružimo najbolju moguću negu i prijatnu reč. Ne mogu ni da zamislim kako je njima. To je pravi horor film“, kaže Hristov.

Hristov kaže da mu je najteže kada dolazi na posao i kada sazna da među pacijentima ima preminulih.

„Nadam se da ću videti sve pacijente na broju, ali na žalost ima i onih koji su preminuli. Taj dan kada izađete iz kovid bolnice, to je propao dan. Umorni ste, neispavani, telefon zvoni, ne možete da se naviknete na normalan život. Sutradan ste slobodni, ali se spremate za ulazak u kovid. Tako da držim palčeve da su svi pacijenti dobro i da će izaći zdravi“, pojašnjava Hristov.

Višečasovno nošenje skafandera i vizira je veoma naporno, a pre i posle toga treba ga pravilno obući, odnosno odložiti posle upotrebe.

„U tekstu sam napisao da mi se vizir magli i da su mi gaće mokre od znoja, i to je zaista tako. Neke moje kolege provedu od 10 do 12 sati u skafanderu. Suši vam se vazduh, vid je sužen i ne može da se funkcioniše jer su vam ograničeni pokreti. Skafanderi ne propuštaju mnogo vazduha, tako da ste unutra zaista mokri i potrebno je da popijete odjednom bar litar i po vode da bi se povratili nakon završetka smene. O odlasku u WC i ne razmišljam, kaže Hristov.

Institut „Radon“ u Niškoj Banji u kojem u crvenoj zoni radi naš sagovornik, odnosno kao internista u nekovid režimu, za skoro dva meseca rada bilo je smešteno 315 pacijenata sa srednje teškom kliničkom slikom iz svih delova Srbije.