Tokom 2016. godine nestalo je 1.113 dece, od čega 46 nije pronađeno. U 2017. broj nestale dece je bio 1334 dece, a 8 dečaka i devojčica nije nađeno. Prošle godine, 2018. broj nestalih je bio 3 puta manji, odnosno nestalo je 492. Još uvek nije poznato da li su se svi vratili kućama.
Koliko su bezbedna deca?
Zbog toga što država ne čini dovoljno da se sistemski reši problem bezbednosti dece jer nema dovoljno kapaciteta, neophodno je da kao društvo uradimo mnogo više da bi znali da li nam je dete sigurno dok surfuje internetom ili šeta ulicom, smatra Igor Jurić, osnivač Fondacije Tijana Jurić.
Da su devojčice školskog uzrasta ugroženije od dečaka, pokazala su istraživanja Fondacije. Skoro 70 odsto devojčica pretrpelo je neku vrstu seksualnog uznemiravanja.
Kroz rad Fondacije, za poslednje 3 godine, zaključeno je da deca ne umeju da prepoznaju seksualno nasilje odnosno pretnje kroz komunikaciju na društvenim mrežama.
Briga države
Igor Jurić smatra da uprkos potpisanim protokolima o saradnji sa svim ministarstvima kao i sa Radnim telom za rodnu ravnopravnost, država mora više da radi na bezbednosti dece.
“Mora mnogo više da se radi na edukaciji identifikovanja seksualnog nasilja i pretnji na internetu. Država bi morala više da umeša prste. Problem postoji, ali ne rešavamo ga dovoljno dobro. Bojim se da ti naši potpisi ne ostanu samo mrtvo slovo na papiru. Mislim da je ovo više inicijativa naše same organizacije koja zaista daje sve svoje mogućnosti da bi se nešto pomerilo, a država još nije dovoljno uradila da bi pripomogla onome što mi danas radimo.“, kaže Jurić.
Deca ne smeju biti u zapećku
Potraga za decom mora da bude efikasnija, i Fondacija će i to inicirati. Jurić kaže i da se ipak nešto pomera u zakonodavstvu.
“Urađeno je mnogo toga, jedan zakon smo uspeli da promenimo, to je Tijanin zakon za brzu potragu za decom. Izmena Krivičnog zakonika je nekako blizu mada još uvek nisam ni siguran dok se to ne desi. Pre dva meseca je rečeno da će Zakon biti usvojen za mesec dana, prošlo je više od toga i ništa se nije desilo. Jednostavno se plašim da će opet biti nešto važnije. Ova tema se stavlja u zapećak na šta mi kao društvo nemamo pravo.”, kaže Jurić.
Zadatak je da pre svega da roditelji shvate svoju ulogu kada pričamo o bezbednosti dece na internetu, dodaje Jurić.
“Želim da podelim ono što smatram svojom greškom. Svaki put kada pitate nekog roditelja koji je izgubio dete da li je i koliko uradio da se dete ne izgubi, jednostavno svako će reći da nije uradio dovoljno. Isto tako smatram da zaista nisam uradio dovoljno, da sam kroz svoj život načinio nekoliko propusta i smatram da je moglo da bude drugačije. To je poruka.”, zaključuje Jurić.
Suština je da se ukaže roditeljima da se informišu i da treba da znaju koje su realne opasnosti po bezbednost svakog deteta u Srbiji. I kako kaže Jurić, da se Tijana, Ivana, Tamara, Milica i druga deca više ne ponove.
Fondacija Tijana Jurić iz tog razloga sprovodi program edukacija dece, mladih i odraslih o bezbednosti na internetu na nivou cele Srbije.
U Nišu je tribina “Ukradena bezbednost” održana u osnovnim školama “Stefan Nemanja” i “Čegar” i u Gimnaziji “Svetozar Marković”.
