Praznik Svetog Luke u narodu je poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika nekih zanata.

Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.

Svetog Luku kao svog zaštitnika slave i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.

Luka se rodio u Antiohiji Sirijskoj od roditelja pagana, a hrišćanstvo je primio rano, oko 40 godine nove ere.

Bio je lekar i pratilac Svetog Pavla, koji ga je sreo u Troadi na svom drugom misionarskom putovanju.

Običaji i verovanja

U Srbiji ovih dana koncima opasuju torove da vukovi ne dave stoku. Poznata je izreka: „Ide Luka, eto vuka“. Sa druge strane, i zima je tu, kuca na vrata. Kaže se: „Sveti Luka, sneg do kuka“. Zato se valja što pre pripremiti.

Na Lučindan puštaju se ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečan i bolji ručak, nose im se pite pazarice, kolači. Prema stadu se znalo i dal će „alaudža“ na zemlju. Kada ovca „zateže“, znači biće teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.

U većini krajeva u Srbiji, na Svetog Luku se koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a govori se i: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“, jer dolazi zima i vukovi dolaze do sela.

U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke. Sveti Luka moli Boga za nas!