Zbog toga što je kao jedanaestogodišnja devojčica umalo bila žrtva zlostavljanja Nišlijka Ana Ubavić podelila je svoje iskustvo na društvenim mrežama kako bi skrenula pažnju javnosti na neophodnost uvođenja sistema „Amber Alert“.

Nakon što su joj se roditelji rastali Ana je prolazila kroz, kako kaže, težak period. Živela je u selu i svakog dana pešačila 8 km do škole i nazad. Pošto je bila neshvaćena od strane svojih drugarica i drugova ni sa kim se nije družila i bila je veoma usamljena. Sasvim slučajno, dok je hodala ka školi, upoznala je sedamdesetogodišnjeg muškarca iz susednog sela. On je bio ljubazan prema njoj, pričali su uglavnom o školi i razmenjivali pesme. Jednog dana njegovo ponašanje se iznenada promenilo. Pokušao je da je poljubi. Ana ga je jedva odgurnula i počela je da beži. Izgubila se. Kući je stigla tek posle nekoliko sati…

U nastavku prenosimo kompletnu Fejsbuk objavu Ane Ubavić:

„Ja sam dete iz rasturene porodice, koje je čitavog života vapilo za ljubavlju i tražilo je svuda. Budući da sam bila čudna i neshvaćena kao dete, našla sam jednog neobičnog prijatelja dok sam svakog dana pešačila do škole i nazad. To je bio deda iz obližnjeg sela, koji mi je davao testove da rešavam i činilo se da je jedini koji kapira moje pesme jer ih je i on pisao. Imao je oko sedamdesetak godina. Ja sam imala 11. Jednog dana pozvao me je u šetnju. Pošla sam. Otišli smo daleko od sela. Tražio je da mu sednem na krilo i da se naše usne spoje i nikad ne razdvoje. Pokušao je da me poljubi. Odgurnula sam ga i pobegla. Jedva sam ga odgurnula. Trčala sam. Izgubila se. Stigla sam kući posle više od 3 sata. Moji su se izbezumili od brige. Mnoga deca nisu imala sreće koliko ja tog dana. Neka nikad nisu nađena. Neka su zlostavljana, prodata, ubijena. Podrži Amber Alert. Treba nam! Bitno je!“

Može svakome da se desi

Za Novinari Online Ana Ubavić ističe da je cilj njene objave bio da ljudi shvate da ovakve situacije mogu svakome da se dese i da roditelji obrate pažnju na decu i da se shvati značaj uvođenja sistema Amber Alert.

„Svima se čini da se to dešava ko zna kome, a mnoga deca nikad nikome ne kažu kad im se desi. I dalje mi je muka kad se setim tog događaja. Bilo mi je muka i tog dana kad sam podelila iskustvo na mrežama. Kad prođem pored kuće tog čoveka, koja je sada potpuno srušena, i dalje se stresem. Takvi događaji te isprljaju za ceo život iako sada znam da ništa od toga nije bila moja krivica“, kaže Ubavić.

Amber Alert u Srbiji

U Srbiji još uvek nije uveden Amber Alert sistem brzog obaveštavanja javnosti u specifičnim slučajevima nestale dece, ali bi i to moglo da se promeni do kraja godine. Kampanju za njegovu primenu koja je pokrenuta 11. januara ove godine i koju je za samo 24 časa na društvenim mrežama podržalo više od milion ljudi, vodi Centar za zlostavljanu i nestalu decu.

Poslednjih 9 godina Igor Jurić se preko Fondacije „Tijana Jurić“ i CZND zalaže za uvođenje Amber Alerta, a formirana je i radna grupa koju čine predstavnici iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva telekomunikacije, Ministarstva pravde, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i iz civilnog sektora.

U beogradskim medijima Jurić je ovih dana govorio da je podrška za uvođenje ovog sistema ogromna i da su prognoze optimistične.

Šta je Amber Alert?

Amber Alert predstavlja model širenja i objavljivanja informacija javnosti u specifičnim slučajevima nestale dece.

Objave putem različitih medija – televizijskih i radio emisija, Interneta, SMS poruka, ekrana na bankomatima, autoputevima itd. mogu da dopru do građana koji će zapamtiti lice deteta i potencijalno ga uočiti ili imati validne informacije koje policiji mogu da pomognu u potrazi.

Amber Alert sistem predstavlja mehanizam koji zvanično funkcioniše u SAD, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Malti, Irskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Nastao je u Sjedinjenim Američkim Državama 1996. godine. Naziv je dobio po Amber Hagerman, devetogodišnjoj devojčici iz Teksasa, koja je oteta i ubijena.

Prema podacima iz 2021. godine u evropskim državama je 24 puta aktiviran sistem, a 21 dete je uspešno vraćeno. U SAD je taj broj daleko veći i iznosi 254, a 252 puta su deca vraćena živa porodicama.